Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije služio je arhijerejsku liturgiju u manastiru Podmalinsko. Ova značajna liturgijska svečanost okupila je sveštenoslužitelje iz Mitropolije crnogorsko-primorske i Eparhije budimljansko-nikšićke, kao i brojne vernike koji su došli da prisustvuju ovom duhovnom događaju.
Nakon liturgije, služen je parastos pripadnicima Prve i Druge durmitorske četničke brigade, kao i žrtvama komunističkog progona, među kojima su se našli i general Dragoljub Mihailović i vojnici Jugoslovenske vojske u otadžbini. Ovaj čin se pokazao kao važan način odavanja pošte onima koji su se borili za slobodu i pravdu tokom turbulentnih vremena srpske istorije.
U svom obraćanju okupljenima, mitropolit Metodije je naglasio da je istina neuništiva, čak i u vremenu laži i obmane. On je istakao da će ono što se šapuće na kraju biti objavljeno sa krovova. Crkva, prema njegovim rečima, predstavlja mesto vaskrsavanja istine i pravde, posebno u vremenima kada je čovečanstvo obmanuto i prepušteno lažnim vođama.
„Istina ne umire. Samo kroz Hristovu Crkvu, kroz život po Jevanđelju i veru, ona obasjava život čoveka. A one koji se odvoje od nje čeka tama, duhovna glad i zaborav. Zato je važno da ostanemo na putu predaka“, rekao je mitropolit Metodije, pozivajući vernike da se vrate suštinskim vrednostima i tradiciji.
Mitropolit je takođe ukazao na potrebu vraćanja istorijskog pamćenja i osvešćivanja lažnih narativa koji su, kako je naglasio, od Drugog svetskog rata do danas služili totalitarnim i antihrišćanskim ciljevima. On je kritikovao podizanje spomenika Josipu Brozu u Podgorici, ističući da je to simbol duhovne šizofrenije, koja se ogleda u pokušaju redefinisanja srpskog identiteta i istorije.
„To je slika naše duhovne šizofrenije. I danas isti taj duh živi u onima koji bi da nam određuju šta je istina, istorija i vera“, kazao je mitropolit, podvlačeći značaj očuvanja duhovnog nasleđa i identiteta srpskog naroda.
U svojoj besedi, mitropolit Metodije se osvrnuo na stradanje svojih predaka, posebno četničkih boraca Durmitorske brigade. On je podelio ličnu priču o svojim precima koji su stradali u borbama ili završili u logorima i na Golom otoku, ne pristajući na izdaju i otpadništvo. Ovaj lični pristup dodatno je pojačao emotivnu težinu njegovih reči.
„U meni su se sjedinile dve borbe – i ona pod barjakom Časnog krsta i ona koja je izgubljena kada je narod poverovao u privremene dobiti, a zaboravio večnu istinu. Danas nam ostaje da se vratimo sebi i Hristu – to je jedini način da sačuvamo veru, čast i slobodu“, poručio je mitropolit.
Naglasio je da nema srpske nacije bez Srpske pravoslavne crkve i upozorio da svako ko napusti Crkvu gubi svoj duhovni identitet i postaje oruđe tuđih interesa. „Istina nije u broju, ni u oružju, ni u globalnim medijima. Istina je u pravdi, u Hristu, u žrtvi i u čistom obrazu. To je put naših predaka, to je put Svetog Save, Njegoša i generala Mihailovića“, poručio je on.
Svečanost je završena kulturno-umetničkim programom u čast pomenutih heroja i stradalnika, kao i svih upokojenih predaka čija je vera sačuvala srpski narod kroz najteža vremena. Ovaj događaj je bio prilika za okupljene da se podsete značaja očuvanja identiteta i tradicije, ali i za jačanje zajedništva među vernicima.
Život mitropolita Metodija svedoči o snazi smirenja, učenju kroz tišinu i veri koja ne grmi rečima, već govori blagim glasom duše. Njegova poruka o važnosti očuvanja duhovnih vrednosti i identiteta ostaje duboko ukorenjena u srcima okupljenih vernika.
