Rutinska operacija kolena Stivena Čejsa iz SAD-a pretvorila se u neobičan događaj koji je zapanio medicinsku zajednicu. Nakon buđenja iz anestezije, devetnaestogodišnji Stiven je iznenada počeo da govori španski, jezik koji je učio samo godinu dana na osnovnom nivou. Njegovo iznenađenje, kao i iznenađenje lekara i supruge, ostalo je neizbrisivo u sećanju, a slučaj i dalje intrigira stručnjake.
Fenomen koji se desio Stivenu poznat je kao sindrom stranog akcenta. Ovo je retko neurološko stanje koje može rezultirati privremenom promenom govora ili čak prebacivanjem na strani jezik. Iako deluje neverovatno, ovaj poremećaj je zabeležen kod pacijenata koji su pretrpeli traumatične povrede mozga, prolazili kroz stresne situacije ili se probudili iz anestezije.
Stiven se danas, sa 33 godine i kao otac troje dece, priseća trenutka kada je progovorio španski. „Ne pamtim da sam govorio španski, samo se sećam da su me ljudi molili da pričam engleski“, ispričao je. Njegovo znanje španskog bilo je minimalno; mogao je izbrojati do deset i reći nekoliko fraza, ali ništa više od toga.
Lekari objašnjavaju da osoba pogođena ovim sindromom ne kontroliše jezik kojim govori. Promena se javlja naglo i može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati, nakon čega se govor vraća u normalu. U Stivenovom slučaju, fenomen se ponovio nakon svake operacije kojoj je bio podvrgnut, što sugeriše povezanost između anestezije i moždanih funkcija. Stručnjaci veruju da je Stivenova izloženost španskom jeziku tokom odrastanja mogla igrati ključnu ulogu u ovom događaju.
„Mislim da je moj mozak tokom operacije ‘prešao’ na španski zbog okruženja u kojem sam odrastao. Iako ga nisam razumeo kao dete, stalno sam ga čuo i zapravo ga je moj mozak zapamtio“, objasnio je Čejs, koji danas radi kao advokat.
Fenomen sindroma stranog akcenta se ne dešava često i obično se javlja kao rezultat nekih neuroloških problema. Osobe koje su doživele povrede glave ili ishemijske napade mogu iskusiti promene u govoru, dok se kod nekih pacijenata može javiti i nagla promena akcenta. U nekim slučajevima, pacijenti su počeli govoriti jezik koji nikada nisu učili, a lekari ne mogu uvek da objasne kako se to dešava.
U Stivenovom slučaju, njegovo iskustvo je neobično, ali ne i jedinstveno. Tokom godina, postoje izveštaji o sličnim situacijama, gde su pacijenti, nakon povrede ili anestezije, počeli govoriti strane jezike koje nikada nisu aktivno koristili. Ovo ukazuje na složenost ljudskog mozga i način na koji se jezik obrađuje. Postavlja se pitanje da li je moguće da se informacije o jeziku sačuvaju u mozgu na način koji nije odmah dostupan svesti.
Istraživanja su pokazala da je jezik duboko povezan sa emocionalnim i kognitivnim funkcijama. Ponekad, stresne situacije ili anestezija mogu osloboditi skrivene sposobnosti ili potencijale u mozgu. U Stivenovom slučaju, njegov mozak je možda aktivirao uspomene na španski jezik koje su bile prisutne iz njegovog detinjstva, čak i ako nisu bile u aktivnoj upotrebi.
Stiven Čej sve više privlači pažnju medija i naučne zajednice, a njegov slučaj postaje predmet istraživanja kako bi se bolje razumele neurološke osnove jezika i govora. Njegovo iskustvo takođe ukazuje na važnost razumevanja kako trauma i medicinske intervencije mogu uticati na našu kogniciju i način na koji komuniciramo.
Na kraju, Stivenovo iskustvo je fascinantno i izaziva mnoge pitanja o ljudskoj prirodi i složenosti mozga. Dok nastavlja da živi sa ovim neobičnim fenomenom, on je postao živi primer kako se granice između jezika i identiteta mogu zamagliti.
