Rezidba je ključna agronomska praksa koja direktno utiče na rodnost voćaka u tekućoj godini. Prema rečima Zorana Keserovića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u penziji, protekla godina, 2025, bila je loša po pitanju rodnosti, ali voćne sorte se dobro pripremaju za rodnu 2026. godinu. On ističe da je rezidba stručan posao koji zahteva kvalifikovanu radnu snagu, koja je trenutno nedovoljna. Dnevnica za radnike u ovom sektoru kreće se između 60 i 80 evra, a ponekad dostiže i 100 evra po danu.
Keserović predlaže Ministarstvu poljoprivrede da organizuje kurseve rezidbe, na kojima bi polaznici stekli sertifikat po voćnim vrstama. Neke voćne vrste, kao što su jabuke i borovnice, zahtevaju posebnu pažnju prilikom rezidbe. Učenje ovog zanata traje duže vreme, a u poslednje vreme se nastoje uvesti mehanizovani alati za rezidbu, kako bi se olakšao proces. Profesor primećuje da se dešavalo da se rezidba jabuka obavlja čak i tokom faze cvetanja, što može biti bolje nego da se rezidba potpuno izostavi.
Posao rezidbe obavljaju se tokom zime, od januara do marta, i tokom leta, od juna do avgusta. Oglasi za sezonski rad najčešće se nalaze na Fejsbuk grupama, u poljoprivrednim zadrugama ili direktno od vlasnika voćnjaka. Prednost ovog posla je brza zarada i lako pronalaženje angažmana, dok su mane fizička iscrpljenost i zavisnost od vremenskih uslova. Najefikasniji način da se nauči rezidba jeste rad sa iskusnim rezačem, jer svaka voćka zahteva drugačiji pristup, a proces se ne može savladati za jedan dan.
Za obavljanje rezidbe potrebni su alati kao što su makaze i testerice. Na tržištu postoje makaze sa dugačkom drškom, koje mogu dosezati do 180 cm, kao i one sa kraćom drškom, pri čemu se cene kreću do 150 evra. U poslednje vreme koriste se i pneumatske makaze, što znatno ubrzava proces. Međutim, loši vremenski uslovi, kao što su jaki mrazevi ili niske temperature, otežavaju ili čak onemogućavaju rad u voćnjacima.
Prema rečima Keserovića, potražnja za profesionalnim rezačima je velika, posebno u Vojvodini, gde dolaze radnici iz južne Srbije, najčešće iz Aleksandrovca i Kruševca. Oni formiraju grupe od 6 do 8 ljudi i često ostaju na terenu nekoliko meseci.
Iako je rezidba ključna za očuvanje zdravlja i rodnosti voćaka, izazovi poput nedostatka stručne radne snage, loših vremenskih uslova i potreba za dodatnim obukama predstavljaju prepreke koje agronomi i voćari moraju prevazići. Povećanje obrazovanja i obuka u ovoj oblasti može doprineti poboljšanju proizvodnje voća u Srbiji, što zauzvrat može imati pozitivan efekat na ekonomiju.
U svetlu ovih informacija, važno je prepoznati značaj rezidbe kao vitalnog dela voćarske proizvodnje. Ulaganje u edukaciju i obučavanje radnika može doprineti ne samo povećanju rodnosti voćaka, već i poboljšanju kvaliteta proizvoda na tržištu. Samo kroz pravilnu rezidbu i negu voćaka možemo osigurati održivu i produktivnu poljoprivredu koja će zadovoljiti potrebe potrošača i doprinose razvoju lokalnih zajednica.
