Kvalitet i strast prema poslu su, prema rečima Vojislava Voje Nedeljkovića, televizijskog veterana, vremenom evoluirali. U današnjem svetu, entuzijazam mladih kolega često je zasenjen pitanjem zarade, dok je nekada, prema njegovim sećanjima, bilo važno samo učiti i razvijati se. „Srećan sam što radim ono što volim“, ističe, naglašavajući da je u njegovim počecima ljubav prema poslu bila jača od materijalne motivacije.
Voja Nedeljković poznat je po svom prepoznatljivom glasu i stilu vođenja. Njegova emisija „7 dana – Nedelja sa Nedeljkovićem“ na TV B92, kao i učestvovanje u muzičkom takmičenju „Zvezde Granda“, donose mu publiku koja prati njegove iskrene razgovore sa gostima. On se trudi da teme koje obrađuje budu životne, a ne skandalozne, čime pruža dubinu i razumevanje.
U razgovoru za „TV novosti“, Voja otkriva da su svi njegovi gosti u emisiji otvoreni i spremni za iskrene razgovore. „Niko nije ostao ‘poluzatvoren’“, naglašava, dodajući da se ne bavi tračevima i skandalima, već se fokusira na ljudske priče. Njegov pristup je direktan i otvoren, što publika prepoznaje i ceni.
Kao deo „Zvezde Granda“, Voja ima dodatnu odgovornost jer vodi tim koji je nekada predvodio Saša Popović. „Teže je, pre svega zato što sam na mestu gde je nekada bio Saša Popović“, priznaje, ali dodaje da radi sa ljudima koje poznaje, što olakšava njegov rad. Njegova uloga se značajno proširila i sada je odgovoran za više od same vođenja emisije.
U ovom takmičenju, Voja ne pokušava da prognozira buduće zvezde, jer smatra da je uspeh rezultat mnogih faktora, uključujući sreću, znanje i saradnike. Iako je prošlo godinu dana od smrti Saše Popovića, Voja ističe da su „Zvezde Granda“ ostale suštinski iste, pružajući priliku mladim talentima.
U dokumentarnom filmu „Sale“, koji je posvećen Popoviću, Voja ističe koliko bi želeo da razgovara sa njim o svemu što se dogodilo od njegovog odlaska. Njegova energija i odnos sa kandidatima i članovima žirija je inspirativna; Voja planira iznenađenja za žiri, kako bi takmičenje postalo još zanimljivije.
Razgovor se zatim prebacuje na razlike između nekadašnje i današnje televizije. „Danas se sve radi odmah“, ukazuje Voja, primetivši da je nekada bilo više planiranja i pažnje prema detaljima. Sada, prema njegovim rečima, vlada površnost, a sadržaj je često bez dubine. „To podseća na prašumu: naiđete na nešto lepo, ali i na ono što nije prijatno“, dodaje.
Voja se osvrće na svoje početke i priznaje da je teško pamtiti sve detalje, ali naglašava da je zabava u raznim formatima njegova suština. Njegova karijera traje više od tri decenije i smatra da je njegov najveći uspeh to što je i dalje aktivan u industriji.
Kada se osvrće na rizike u svojoj karijeri, Voja ističe da je uvek pratio svoje instinkte i prilagođavao se okolnostima, što mu je pomoglo da preživi različite faze u poslu. Njegova strast prema televiziji i ljubav prema radu se i dalje osećaju, što ga čini jednim od omiljenih voditelja na domaćoj sceni.
U zaključku, Vojislav Voja Nedeljković ostaje simbol posvećenosti i kvaliteta u televizijskoj industriji, pružajući inspiraciju i primer kako strast prema poslu može prevazići sve prepreke. Njegova sposobnost da ostane relevantan i voljen od strane publike svedoči o njegovom talentu i dugotrajnoj ljubavi prema onome što radi.
