Porodica Perić iz Gračanice suočila se sa neprijatnom situacijom kada je pokušala da postavi spomen ploču u znak sećanja na svoju tragično stradalu sestru Biljanu Perić. Naime, devojčicu je pre 30 godina usmrtio Albanac, a danas su članovi porodice došli na mesto tragedije da obnove postavku ploče koja je ranije uklonjena. Međutim, naišli su na otpor i pretnje od strane nepoznatog muškarca koji se predstavio kao pripadnik takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Aleksandar Perić, brat stradale devojčice, ispričao je kako su se dogodile teške okolnosti. Kada su došli na mesto gde su planirali da postave spomen ploču, Albanac je pristupio i počeo da preti. On je izjavio da to nije mesto za postavljanje takvih obeležja, naglašavajući da je to Kosovo, a ne Srbija, i da ne žive više u Miloševićevom vremenu. Preteći mu, pokazao je legitimaciju OVK, govoreći mu da pazi šta radi.
Ova situacija dodatno oslikava napetosti koje i dalje postoje na Kosovu, pogotovo kada je u pitanju sećanje na žrtve rata i način na koji se različite zajednice suočavaju sa svojom prošlošću. Porodica Perić nije imala nameru da izazove bilo kakve sukobe, već su želeli da odaju počast svojoj sestri na mestu gde je izgubila život. Aleksandar Perić ističe kako su njihovi pokušaji da obeleže mesto tragedije naišli na otpor, što ukazuje na složenu političku i društvenu situaciju na Kosovu.
U ovakvim okolnostima, važno je razumeti da se sećanje na prošlost ne može svesti samo na političke podela ili identitete. Porodice koje su izgubile svoje najmilije zaslužuju da imaju pravo na sećanje, bez obzira na etničku pripadnost. Nažalost, ovakvi događaji često postaju povod za dodatne tenzije i nesuglasice među različitim zajednicama koje žive na ovom prostoru.
Incident koji se desio danas mogao bi se posmatrati kao refleksija šireg konteksta u kojem se sećanje na prošlost i identiteti često suočavaju sa izazovima. S jedne strane, postoji potreba za pomirenjem i razumevanjem, dok s druge strane, postoji otpor prema bilo kakvom obliku sećanja koji se ne uklapa u dominantni narativ. Porodica Perić, iako se suočila sa pretnjama, ostaje dosledna svojoj nameri da oda počast svojoj sestri i da ne zaboravi na tragediju koja se dogodila pre tri decenije.
Ova situacija može poslužiti kao podsetnik svima da je važnost sećanja na žrtve rata univerzalna, i da bi svaki pokušaj da se te žrtve zaborave ili marginalizuju mogao imati dugoročne posledice po stabilnost i pomirenje u regionu. U svetlu ovih događaja, ključno je da se svi akteri uključe u razgovor o sećanju, pomirenju i izgradnji budućnosti koja će biti zasnovana na razumevanju i uvažavanju svih žrtava, bez obzira na etničku pripadnost.
Na kraju, porodica Perić je pokazala hrabrost u suočavanju sa ovim izazovima, i njihova borba za sećanje na Biljanu Perić može poslužiti kao inspiracija za druge koji se bore za pravdu i priznanje. U svetu u kojem se često zaboravlja na žrtve, važno je nastaviti sa postavljanjem pitanja i traženjem odgovora, kako bi se izgradila budućnost koja će poštovati sve one koji su trpjeli tokom sukoba.
