Guslarski zanat predstavlja jedan od najstarijih tradicionalnih zanata na Balkanu, koji objedinjuje umetnost, strpljenje i duboku duhovnu povezanost sa tradicijom. Izrada gusala ne samo da je ručni rad, već se može smatrati i aktom očuvanja identiteta, istorije i epskog pamćenja srpskog naroda. Svaki komad drveta u rukama majstora postaje priča o prošlim vremenima, junacima, porodici i slobodi.
Ovaj zanat se pažljivo prenosi s kolena na koleno, a danas ga čuvaju retki posvećenici, među kojima se ističe Milić Šaponjić sa planine Zlatar. Već četiri decenije, Milić izrađuje gusle koje simbolizuju istoriju, veru i narodnu kulturu. Njegove gusle pronašle su put širom sveta i danas se nalaze u prestižnim kolekcijama.
Milić se seća trenutka kada je prvi put čuo gusle kao mali dečak, što je u njemu probudilo duboko interesovanje. U njegovom selu, stariji muškarci su znali da sviraju gusle za razne prilike, što je dodatno učvrstilo njegovu ljubav prema ovom instrumentu. Prve gusle napravio je sa dvadeset godina, a ubrzo su dospele u ruke afirmisanih guslara, što ga je uverilo da je na pravom putu.
Tokom svoje karijere, Milić je izradio više od dve i po hiljade gusala, a mnoge su stigle do različitih kontinenata, pa čak i do carske palate u Topoli. Za izradu gusala koristi isključivo pažljivo odabrano javorovo drvo, koje mora da ima specifičan zvuk kada se udari, jer je izbor drveta ključan za kvalitet instrumenta. Dekoracija na guslama, poput glava kozoroga i orlova, nosi duboku simboliku, a nekada su Srbi nosili gusle skrivene ispod odore tokom težih vremena.
Izrada jednog instrumenta traje oko deset dana, ali vreme može varirati u zavisnosti od inspiracije i posvećenosti majstora. Milić naglašava da nije svaka radnja moguća svaki dan, jer gusle zahtevaju mir i energiju. Cene gusala variraju, ali Milić ističe da njihova vrednost nije u novcu, već u pričama koje prenose kroz vekove.
Njegov sin, Stefan Šaponjić, naslednik ove porodične tradicije, takođe vidi gusle kao deo svog identiteta. Iako je profesionalni sportista i diplomirani politikolog, odlučio je da piše o guslama kao važnom elementu srpskog nacionalnog identiteta u današnjem svetu.
Gusle su, kroz istoriju, bile duhovni vodič srpskog naroda, simbolizujući borbu i slobodu. U rukama majstora poput Milića Šaponjića, one oživljavaju priče koje ne smeju biti zaboravljene, podsećajući nas da je tradicija živa sve dok ima onih koji je čuvaju i prenose sa ljubavlju.
