Cena sirove kafe na svetskom tržištu doživela je dramatičan skok u poslednjih nekoliko meseci, udvostručivši se u rekordno kratkom roku. Ovaj nagli rast cena rezultat je kombinacije više nepovoljnih faktora, među kojima su loši vremenski uslovi u zemljama koje su ključni proizvođači, kao i najava američkih carina koje bi mogle dodatno uzdrmati tržište.
Brazil i Vijetnam, koji važe za najveće proizvođače kafe na svetu, suočili su se sa ozbiljnim problemima u proizvodnji usled suše i visokih temperatura. Povećana tražnja za kafom u regionima poput Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Kine takođe doprinosi rastu cena. U februaru su cene kafe dostigle svoj vrhunac, zabeleživši najviše vrednosti još od 1977. godine, kada je snažan mraz uništio veliki deo brazilske proizvodnje.
U martu je sirova kafa srednjeg kvaliteta koštala više nego dvostruko u odnosu na cene iz septembra prethodne godine. Za specijalne vrste kafe, koje se uzgajaju u specifičnim klimatskim uslovima, cene su bile još više. Situaciju dodatno komplikuje trgovinska politika SAD. Predsednik Donald Tramp najavio je carine od deset odsto na robu koja dolazi iz gotovo svih zemalja koje izvoze kafu – uključujući Brazil, Kolumbiju i Etiopiju. Američke pržionice i distributeri počeli su da preispituju svoje lance snabdevanja, ne znajući u kom pravcu će se politika kretati.
Uvoznici iz SAD, ne želeći da rizikuju, počeli su da gomilaju zalihe pre nego što nove carinske stope stupe na snagu, što je dodatno podiglo cene sirove kafe na svetskom nivou. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da se oko kafe dešava klasična priča u kojoj politika vodi glavnu reč. On ističe da su razlike u kvalitetu, poreklu i vrstama kafe ključne za razumevanje trenutne situacije na tržištu.
Atana Škalko, izvršna direktorka kategorije Kafe kompanije Nestle za tržište južne i istočne Evrope, naglašava da cene kafe u svetu mogu biti pod uticajem više faktora, među kojima su klimatski uslovi, poljoprivredne prakse i trgovinske politike. Takođe, ukazuje na to da globalne cene kafe direktno utiču na tržište Srbije, s obzirom na to da se većina kafe uvozi. Ako globalne cene kafe rastu, to se obično odražava na maloprodajne cene u Srbiji.
U proteklim godinama, inflacija sirove kafe na svetskom tržištu dovela je do poskupljenja u lokalnim prodavnicama. Troškovi transporta i inflacija dodatno povećavaju cene. Teško je precizno prognozirati buduće vrednosti, jer zavise od mnogih faktora, uključujući ekonomsku situaciju i lokalne tržišne uslove. Ako globalne cene nastave da se povećavaju rapidno kao u prethodnom periodu, izvesno je da će i cene kafe u Srbiji rasti.
U svetlu ovih događaja, tržište kafe postaje sve osetljivije na globalne promene, što dodatno komplikuje situaciju za potrošače i trgovce.
