Veoma je zanimljivo kako se mesecima traže promene, koje se postižu isključivo na izborima. A onda kada se spomenu izbori, čovek bi samo trebalo da kupi kokice i posmatra komediju koja se odigrava pred njegovim očima. Teško je obuhvatiti promene mišljenja, sukobe istih, svađe i međusobna poturanja. Svi oni koji traže promenu vlasti podsećaju na likove iz crtanih filmova kojima u očima stoji znak dolara, kao simbol šta je za njih eventualna mogućnost da se domognu fotelje.
Godišnje politike u Srbiji obeležene su čuvenim izjavama: „oćemo izbore“, pa „nećemo sad izbore“, pa „oćemo ponovljene izbore, ovi nisu fer“, pa „jel mogu malo kasnije ti izbori“. Ove fraze su postale uobičajene i ništa se suštinski nije promenilo. Kao što bi naše bake rekle, „oće piški-neće piški“. Sada, u trenutku kada se ponovo postavlja pitanje izbora, situacija se ponavlja.
Marinika Tepić, jedna od istaknutih figura opozicije, nedavno je izjavila da je „stav da su izbori jedini način da dođe do promene vlasti stav Stranke slobode i pravde koji smo u prethodnom periodu ponovili mnogo puta“. Ona je takođe naglasila da je veoma opasno verovati da bi, čak i uz trenutne izborne uslove, lista koju bi sastavili ili podržali studenti sigurno pobedila. Ova izjava ukazuje na dublje nesuglasice unutar opozicije i sumnje u sposobnost bilo koga da se suprotstavi trenutnoj vlasti.
Miloš Jovanović, predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (NDSS), takođe je reagovao na studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, smatrajući ga „pogrešnim i nesvrsishodnim“, ali priznaje da je legitiman jer „svako ima pravo da traži izbore“. Studenti žele da izbori budu što pre, ali ostaje nejasno ko bi se našao na tom spisku. Postavlja se pitanje da li bi se među kandidatima našli i opozicionari, što dodatno komplikuje situaciju.
Ova klasična situacija, u kojoj se ponavljaju iste fraze i obrasci ponašanja, ukazuje na to da opozicija nije jedinstvena. Svako ima svoje ideje i vizije, ali postoji i strah od gubitka podrške ili sukoba unutar samog pokreta. U ovom trenutku, svi su fokusirani na to šta ne žele, ali je teško pronaći zajednički cilj ili plan.
Dok se svi pripremaju za eventualne izbore, sujeta i međusobne nesuglasice često ih odmiču od stvarnog cilja. Svi se svađaju, niko ne želi da sarađuje i čini se da je svako protiv svakoga. Ovo je situacija koja se može uporediti sa starom narodnom izrekom „trla baba lan“. Prođe vreme u međusobnim nesporazumima, neznanju i maštanju, a pitanje je šta bi se desilo kada bi se zaista dočepali vlasti.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se svaka politička situacija u Srbiji odvija u specifičnom okviru. Mediji, društvene mreže i javnost igraju ključnu ulogu u oblikovanju narativa. Opozicija se bori za medijske minute, novinske redove i lajkove, dok vlast pokušava da održi kontrolu nad situacijom. U tom haosu, pravi izazov je pronaći konstruktivni dijalog i raditi na zajedničkim ciljevima.
S obzirom na sve navedeno, čini se da je situacija u Srbiji kompleksna i dinamična. Ljudi su umorni od političkih igara, ali i dalje žele promene. Kako će se razvijati situacija u narednim mesecima, ostaje da se vidi. Izbori, koji bi mogli doneti promene, još uvek su daleko, a do tada, politička scena će verovatno ostati u vrtlogu sukoba i nesuglasica.
