Policija u Beogradu je uputila poziv za informativni razgovor predsedniku stranke „Srbija centar“, Zdravku Ponošu. Ova akcija je preduzeta na osnovu naloga Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Razlog za poziv su Ponoševe neistinite objave na društvenim mrežama, koje se odnose na korišćenje „zvučnog topa“ od strane državnih organa tokom protesta koji su održani 15. marta 2025. godine. U tim objavama, Ponoš je posredno optužio i predsednika Republike.
Informacije do kojih je došao Tanjug, ukazuju na to da je Ponoš prvi koji je te navode izneo na društvenim mrežama te večeri, a zatim su se ti podaci proširili kroz medije i među građanima. Ovakva vrsta dezinformacija može imati ozbiljne posledice, jer može izazvati strah i paniku među ljudima. Ponoš je pozvan da objasni odakle mu takve informacije, kao i razloge zbog kojih ih je plasirao u javnosti. Postavlja se pitanje da li je to radio u ime nekoga ili za čiji račun, što dodatno komplikuje situaciju.
Državne institucije i organi reda imaju obavezu da reaguju na dezinformacije koje mogu da ugroze javni red i mir. U ovom slučaju, istraga će pokušati da utvrdi da li su Ponoševe tvrdnje imale za cilj da izazovu strah i paniku među građanima, ili su možda bile motivisane nekim političkim interesima. U ovoj situaciji, posebno je važno naglasiti odgovornost javnih ličnosti i političara prilikom iznošenja informacija koje se tiču bezbednosti građana.
Korišćenje društvenih mreža u političkom diskursu je u poslednje vreme postalo sve prisutnije. Mnogi političari koriste ove platforme za komunikaciju sa svojim pristalicama, ali i širenje informacija. Nažalost, to često dovodi do širenja dezinformacija koje mogu imati ozbiljne posledice. U ovom slučaju, iznošenje neistinitih informacija o upotrebi oružja od strane države može dovesti do ozbiljnih posledica po javni mir.
S obzirom na sve veći uticaj društvenih mreža, važno je da se razvije svest o odgovornosti koja dolazi sa takvim komunikacionim kanalima. Građani treba da budu svesni mogućih manipulacija i dezinformacija koje mogu naići na internetu. Takođe, važno je da institucije koje se bave pravima i slobodama građana reaguju na vreme kako bi zaštitile javni interes.
Ponošev slučaj može poslužiti kao primer kako dezinformacije mogu da utiču na javno mnjenje i izazovu uznemirenje među građanima. Ovaj incident takođe ukazuje na potrebu za većom pažnjom i odgovornošću prilikom korišćenja društvenih mreža u političkom kontekstu. Političari bi trebalo da budu svesni svoje uloge i uticaja koji imaju na svoje pratioce, kao i mogućih posledica koje mogu nastati usled iznošenja netačnih informacija.
S obzirom na sve navedeno, važno je da se nastavi sa istraživanjem i razumevanjem fenomena dezinformacija u savremenom društvu. Takođe, od suštinske je važnosti rad na edukaciji građana o tome kako prepoznati lažne vesti i dezinformacije. U tom smislu, institucije, mediji i obrazovne ustanove imaju ključnu ulogu u razvoju kritičkog mišljenja i medijske pismenosti među građanima.
Ova situacija sa Zdravkom Ponošem može imati dugoročne posledice po njegovu političku karijeru, kao i po reputaciju stranke „Srbija centar“. Sveukupno, ona osvetljava širi problem dezinformacija u savremenom društvu i potrebu za odgovornim ponašanjem u političkom diskursu.
