Pitanje kalendara, koje je u pravoslavlju oduvek imalo značaj daleko veći od običnog dogovora o datumima, ponovo je postalo tema rasprave, sada unutar jedne od najpodeljenijih verskih struktura u Crnoj Gori. Saopštenje tzv. Svetog arhijerejskog sinoda Crnogorske pravoslavne crkve, predvođene Mirašem Dedeićem, ukazuje na složene liturgijske ambicije, identitetske tvrdnje i unutrašnje sukobe. Ova situacija sve više liči na produžetak dugotrajnog raskola, nego na konstruktivan crkveni dijalog.
Na poslednjoj sednici Sinoda, posebno je pažnja posvećena tzv. „kalendarskom pitanju“. Prema rečima iz saopštenja, inicijative za promenu crkvenog kalendara već godinama kruže među sledbenicima ove nepriznate crkve i pojedinim udruženjima građana. Sinod tvrdi da o ovoj temi ne može biti reči isključivo kroz liturgijsku ili pravnu prizmu, već je povezuje sa očuvanjem „crnogorskog duhovnog i kulturnog identiteta“.
U tom kontekstu, evocirana je i odluka Crnogorskog zbora iz 1804. godine, s naglaskom na rečenicu: „Mi nijesmo primili vjeru od Rusa, nego od Grka.“ Ova istorijska referenca služi kao osnova za narativ Sinoda, koji tvrdi da razlika u datumima proslavljanja Božića – 25. decembar po novom kalendaru i 7. januar po starom – izaziva sablazan u delu laičke javnosti. Stoga, Sinod naglašava da pitanje kalendara treba razmatrati „smireno, ozbiljno i u duhu sabornosti“, uz očuvanje liturgijskog zajedništva sa Vaseljenskom patrijaršijom i pomesnim crkvama koje koriste novi stil.
Međutim, iza poziva na mir i jedinstvo krije se realnost dubokih unutrašnjih sukoba. Sinod Miraša Dedeića ponovo je oštro napao drugo, suprotstavljeno krilo Crnogorske pravoslavne crkve. Vođa te struje, raščinjen episkop i monah Boris (Bojan Bojović), suočen je s najstrožijom merom: oduzimanjem monaškog čina, imena i prava nošenja mantije. Optužbe koje su upućene Bojoviću obuhvataju kršenje kanona, osnivanje sopstvene parasinagoge, lažno predstavljanje, materijalne zloupotrebe i vandalsko skrnavljenje grobnice Mitropolita Antonija (Abramovića), što je izazvalo „opštu sablazan“.
Kazne se nisu zaustavile samo na jednom imenu. Grupi sveštenika koji su sledili Bojana Bojovića, a koji se nisu pokajali ni posle dve godine, oduzeta su sva crkvena prava i odlikovanja. Ovi sveštenici su lišeni svešteničkog čina i vraćeni u red laika, uz odluku da se svi obredi koje su vršili od 3. septembra 2023. godine smatraju neblagodatnim i ništavnim. Vernici koji su, „iz neznanja ili zablude“, pristupali tim obredima pozvani su na pokajanje i povratak u jedinstvo koje proklamuje Miraševo krilo.
Ovo saopštenje otkriva paradoksalnu situaciju: dok se s jedne strane govori o sabornosti, miru i strpljivom rešavanju kalendarskog pitanja, s druge strane svedočimo oštrim disciplinarnim merama, međusobnim optužbama i produbljivanju raskola unutar već kanonski nepriznate strukture. U pravoslavnom iskustvu, kalendar nikada nije bio samo pitanje datuma, već izraz jedinstva Crkve. Zato ostaje otvoreno pitanje da li se u ovom slučaju radi o traženju liturgijskog sklada ili o još jednom frontu u borbi za prevlast nad imenom, simbolima i nasledstvom koje nijedna pomesna pravoslavna crkva ne priznaje.
Sukobi unutar Crnogorske pravoslavne crkve, koje karakterišu optužbe za lažne hirotonije i sumnjive veze pojedinih episkopa, dodatno produbljuju razdor unutar ove strukture. U međuvremenu, vernici često postavljaju pitanje kako izbor venčanog prstena može uticati na bračni život, dok protojerej Andrej Efanov naglašava da prava snaga braka leži u molitvi, ljubavi i međusobnom poštovanju, a ne u spoljašnjim simbolima.
