Dva puta godišnje, prelaskom na letnje i zimsko računanje vremena, pomeramo kazaljke sata. Ova naizgled bezazlena rutina ima značajan uticaj na ljude i životinje. Ove godine, u noći između 25. i 26. oktobra, pomeraćemo sat unazad, što će dan učiniti dužim za jedan sat. Istraživanja pokazuju da ovaj pomak utiče na biološke ritmove, što može dovesti do povećane nervoze, smanjene koncentracije i produktivnosti.
Jedno istraživanje iz 2020. godine fokusiralo se na korisnike društvene mreže Twitter i utvrdilo da pomeranje sata utiče na raspored spavanja i buđenja. U prvim danima nakon promene, primetno je povećanje nervoze među korisnicima, dok je nivo aktivnosti opao. Ova pojava ukazuje na to da promene u ritmu sna mogu imati direktan efekat na ponašanje na mrežama.
Za decu koja se bave sportom, posebno ronjenjem, pomeranje sata može biti rizično. Biološki ritmovi su poremećeni, što može smanjiti koncentraciju i motivaciju. Naime, deca su sklonija umoru i manje su fokusirana, što može dovesti do nepredviđenih situacija tokom sportskih aktivnosti.
Životinje takođe reagiraju na promene u ritmu svetlosti. Kućni ljubimci, poput pasa i mačaka, mogu postati nemirni ili depresivni zbog promena u rutinama svojih vlasnika. Ptice selice takođe mogu imati problema sa orijentacijom, a mnogi insekti, poput pčela, oslanjaju se na svetlost za navigaciju. Pomeranje sata može ih odvesti van košnice u pogrešno vreme, što može uticati na njihov reproduktivni ciklus.
Statistike pokazuju da se u periodima prelaska na letnje ili zimsko računanje vremena povećava broj porođaja. Trudnice često dolaze u bolnicu u poslednjem trenutku, a porodilišta beleže nagli porast porođaja zbog stresa povezanog sa promenom sata. Ovi podaci sugerišu da biološki ritmovi imaju značajan uticaj na zdravlje i ponašanje trudnica.
Takođe, promena vremena može privremeno povećati broj srčanih udara. Kardiolog profesor dr Predrag Mitrović upozorava da pomeranje sata remeti prirodne cikluse sna u telu, što može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. U vreme kada se pomera sat, produktivnost zaposlenih može značajno opasti zbog povećanog nivoa stresa, što često dovodi do grešaka na radu.
U porodicama, pomeranje sata može uzrokovati neravnotežu, jer se rutine spavanja dece i odraslih često poremete. Deca, koja su više podložna promenama, mogu postati nervoznija i imati probleme sa spavanjem, što utiče na njihovu energiju tokom dana. Istraživanja ukazuju na to da se mališani teže prilagođavaju ovim promenama nego odrasli.
Na radnom mestu, istraživanja pokazuju da pomeranje sata može povećati broj grešaka i nesreća. U prvim danima nakon promene, ljudi se suočavaju sa povećanim umorom i smanjenom mentalnom oštrinom, što može uticati na radnu produktivnost. Čak i zdrave osobe mogu osetiti posledice promena u cirkadijalnim ritmovima, što dovodi do osećaja umora i dezorijentacije.
U svetlu svih ovih informacija, naučnici sa Stanforda smatraju da pomeranje sata dva puta godišnje može tiho uništavati zdravlje ljudi. Mnoge porodice se suočavaju sa izazovima tokom perioda prelaska, kao i pojedinci koji se bore sa prilagođavanjem novim rutinama. Stoga, pitanje pomeranja sata postaje sve aktuelnije u savremenom društvu, a mnogi se pitaju da li bi trebalo razmisliti o ukidanju ove prakse.
