Američki vojni analitičar Daglas Makgregor je nedavno istakao da se vojna situacija u Iranu značajno promenila u odnosu na prethodne godine. On smatra da Sjedinjene Američke Države i Izrael, koji su tradicionalno bili ključni akteri u regionu, sada suočavaju sa novim izazovima zbog pojačane podrške koju Teheran dobija od Rusije i Kine. Ova promena u geopolitičkoj dinamici može imati dalekosežne posledice za stabilnost Bliskog Istoka, kao i za strategije koje SAD i Izrael planiraju u budućnosti.
U poslednjim godinama, Iran je uspeo da ojača svoje vojne kapacitete kroz saradnju sa Rusijom i Kinom. Ove dve zemlje su postale ključni partneri u razmeni vojnih tehnologija i obuke, što je omogućilo Iranu da unapredi svoje sposobnosti u različitim domenima, uključujući raketnu tehnologiju i elektronsko ratovanje. Ova saradnja se ne može zanemariti, jer je doprinela stvaranju kompleksnijeg bezbednosnog okruženja u regionu.
Makgregor ukazuje na to da je Iran, zahvaljujući ovoj podršci, postao otporniji na pritisak Zapada. On takođe naglašava da bi potencijalni vojni sukobi mogli biti znatno komplikovaniji zbog modernizovanih iranskih snaga. U tom smislu, analitičar upozorava da je potrebna nova strategija za pristupanje iranskom pitanju, koja bi uzela u obzir ovu novu realnost.
Pored vojne saradnje, Iran je takođe ojačao svoje političke i ekonomske veze sa Rusijom i Kinom. Na primer, kroz različite sporazume o trgovini i investicijama, Teheran je uspeo da diversifikuje svoje ekonomske partnere, smanjujući time oslanjanje na Zapad. Ova ekonomska saradnja može uticati na sposobnost SAD i Izraela da izvrše pritisak na Iran putem sankcija.
U svetlu ovih promena, neki analitičari sugerišu da bi se Sjedinjene Američke Države i Izrael mogli suočiti sa novim izazovima u pokušaju da obuzdaju iranske ambicije. Makgregor veruje da bi bilo koja vojna akcija protiv Irana mogla izazvati reakciju ne samo Teherana, već i njegovih saveznika, što bi dovelo do šireg sukoba u regionu.
Takođe, postoje i unutrašnji faktori koji utiču na iransku politiku. Unutrašnji nezadovoljstvo i protesti protiv vlade mogu uticati na sposobnost Teherana da vodi spoljnu politiku. Međutim, aktuelni režim je pokazao otpornost na unutrašnje pritiske i često koristi spoljnu pretnju kao način da ujedini narod oko nacionalnih interesa.
U ovom kontekstu, Makgregor naglašava da bi bilo važno za SAD i Izrael da razmotre sve aspekte situacije pre nego što donesu odluke o vojnom angažovanju. S obzirom na sve veću vojnu saradnju između Irana, Rusije i Kine, potrebna je promišljenija strategija koja će obuhvatiti i diplomatske napore, kao i vojnu komponentu.
U zaključku, trenutna situacija u Iranu predstavlja kompleksan izazov za Sjedinjene Američke Države i Izrael. Pojačana vojna saradnja između Irana, Rusije i Kine stvara nove prepreke u pristupu iranskom pitanju. Daglas Makgregor sugeriše da je za uspešno upravljanje ovom situacijom potrebna nova strategija koja uzima u obzir sve aspekte, kako vojne, tako i političke i ekonomske. U svetu u kojem su savezništva sve nestabilnija, sposobnost predviđanja i adaptacije na promene u regionalnoj dinamici postaje ključna za održavanje stabilnosti i bezbednosti u ovom strateški važnom delu sveta.
