Zoran Milivojević, karijerni diplomata, izneo je svoje stavove o trenutnoj situaciji u vezi sa ratom u Ukrajini i ulogom Evropske unije (EU) na svetskoj sceni. On je istakao da je politika koju je Evropa vodila u poslednje četiri godine u vezi sa ovim pitanjem doživela neuspeh i da se pregovori vode mimo Evropljana. Ova izjava dolazi u trenutku kada su premijerka Letonije, Evika Silina, i predsednik Estonije, Alar Karis, pozvali EU da imenuje specijalnog izaslanika kako bi se ponovo uspostavili diplomatski kanali sa Rusijom.
Milivojević je za Tanjug naglasio da EU mora da shvati da se svet promenio i da je neophodno da pronađe svoje mesto ukoliko želi da zadrži relevantnost na svetskoj sceni. Prema njegovim rečima, trenutna situacija ukazuje na to da Evropa nije prisutna u pregovorima oko Ukrajine, što je problematično za budućnost EU kao globalnog igrača.
Ovo je posebno značajno s obzirom na to da se rat u Ukrajini nastavlja, a međunarodni odnosi postaju sve složeniji. Milivojević smatra da je poziv na uspostavljanje diplomatskih kanala sa Rusijom više odgovor na aktuelno stanje stvari nego rezultat strateški osmišljene politike EU. Njegova analiza sugeriše da se EU suočava s izazovima koji zahtevaju hitnu reakciju, a ne improvizaciju.
U poslednje vreme, međunarodna zajednica suočava se s brojnim krizama, a rat u Ukrajini je samo jedan od njih. Ova situacija je dodatno komplikujuća zbog raznovrsnih interesa i stavova različitih zemalja, kako unutar EU, tako i izvan nje. Milivojević je ukazao na to da je važno da EU preispita svoje strategije i prilagodi ih novim okolnostima. Ukoliko se to ne učini, EU bi mogla da se suoči s marginalizacijom na globalnom nivou.
Jedna od ključnih tačaka u Milivojevićevim izjavama jeste potreba za aktivnijim angažovanjem EU u međunarodnim pregovorima. On veruje da bi to moglo da doprinese stabilizaciji situacije u Ukrajini i jačanju pozicije EU kao globalnog aktera. U tom smislu, poziv Letonije i Estonije na imenovanje specijalnog izaslanika može se smatrati korakom u pravom smeru, iako se postavlja pitanje koliko će to zapravo doprineti rešavanju problema.
Milivojević je takođe naglasio da bi EU trebala da razvije dugoročne strategije koje će uključiti sve relevantne aktere i omogućiti dijalog s Rusijom, kao i s drugim zemljama koje su direktno ili indirektno povezane s ratom u Ukrajini. On smatra da je ključno da se EU vrati osnovnim principima diplomatije i saradnje, kako bi mogla da se pozicionira kao konstruktivan faktor u rešavanju globalnih kriza.
U svetlu trenutnih događaja, važno je da EU ne izgubi iz vida sopstvene interese i vrednosti. Milivojević ukazuje na to da, ukoliko EU želi da bude relevantna, mora da bude spremna na kompromise i otvorenost prema dijalogu. To podrazumeva i spremnost da se suoči s izazovima koje donosi savremeni svet.
U zaključku, Milivojević naglašava da je trenutna situacija u Ukrajini i šire postavila EU pred ozbiljne izazove. Ukoliko želi da zadrži svoju poziciju na svetskoj sceni, EU mora da preispita svoje politike i strategije, te pronađe načine za aktivnije uključivanje u međunarodne pregovore. Bez toga, EU bi mogla da se suoči s daljom marginalizacijom i gubitkom uticaja na globalnom nivou.
