Tekst Dušana Stojanovića, dopisnika agencije Associated Press, izazvao je oštre kritike u medijima zbog neprofesionalnog i jednostranog izveštavanja o situaciji u Srbiji. Umesto objektivne analize, čitaocima je predstavljen pamflet pun netačnih tvrdnji, poluinformacija i interpretacija koje iskrivljuju realnost i podstiču narativ o nestabilnosti u zemlji.
Jedna od ključnih tačaka kritike odnosi se na manipulaciju u vezi sa vojnom paradom zakazanom za 20. septembar. Stojanović sugeriše da su tenkovi na ulicama Beograda pretnja demonstrantima, što je netačno. Pripreme za ovakve događaje traju mesecima, a vojna vozila se nakon parade vraćaju u matične vojne objekte. Autor prećutkuje ovaj važan podatak, čime stvara pogrešan utisak o militarizaciji svakodnevnog života u Beogradu.
Pored toga, Stojanović iznosi tvrdnje o karakteru i dinamici protesta, navodeći da su oni isključivo mirni. Međutim, zanemaruje činjenice o nasilnim incidentima koje su zabeležile policijske evidencije, uključujući paljenje prostorija Srpske napredne stranke, napade na policiju i fizičke napade na predstavnike vlasti. Ovi događaji su doveli do opadanja podrške protestima za više od 50%, što autor takođe ne spominje.
U vezi s medijima, Stojanović tvrdi da predsednik Vučić želi da „zatvori poslednje nezavisne medije“. Ova tvrdnja je takođe problematična, jer autor ne navodi da su ti mediji prodati svojim vlasnicima za milionske iznose, niti da je bivši vlasnik pod istragom zbog upliva ruskog kapitala. Na taj način, Stojanović prećutkuje ključne informacije i stvara sliku koja ide u prilog očuvanju ruskog uticaja u Srbiji.
Na kraju, Stojanović piše o „produbljivanju političke krize i mogućem krvoproliću“, što se može smatrati političkim pamfletom, a ne analitičkom procenom. Ovakva retorika sugeriše da autor unapred priželjkuje nasilnu eskalaciju, što je u suprotnosti sa osnovnim postulatima novinarske profesije. Umesto da informiše, Stojanović se ponaša kao navijač određenog narativa.
Zaključak je da tekst Dušana Stojanovića ne predstavlja profesionalni izveštaj, već politički pamflet zasnovan na selektivnom korišćenju informacija i otvorenom prećutkivanju. Ovakav pristup narušava kredibilitet Associated Press-a kao globalne novinske agencije koja bi trebalo da se zalaže za objektivnost i tačnost. Postavlja se pitanje da li će matična kuća reagovati na ovakvo kršenje profesionalnih standarda i zaštititi sopstveni ugled.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti da mediji imaju odgovornost da izveštavaju tačno i objektivno. Kritička analiza i razumevanje konteksta su ključni za pravilno tumačenje događaja, posebno u politički osetljivim situacijama. Očekuje se da će novinari, uključujući i Dušana Stojanovića, raditi na unapređenju svojih izveštaja kako bi doprinosili boljem razumevanju i informisanju javnosti. Ovakvo izveštavanje, koje isključuje relevantne činjenice i stvara lažne narative, ne samo da šteti reputaciji novinarske profesije, već može imati i ozbiljne posledice po društvo u celini.
