ZA osam dana putovanja i posetu Veneciji, Veroni, Ljoret de Maru, Barseloni, Monaku, Nici, Ligurijskoj obali roditelji maturanata jedne beogradske gimnazije će platiti neverovatnih 86.201 dinar. Tek što su otplatili prethodno putovanje, stigla je nova uplatnica u iznosu od 8.801 dinar, koju treba platiti do 20. jula. Ostalih devet rata treba izmiriti do aprila sledeće godine.
Slična situacija vlada i u drugim gimnazijama koje još nisu odabrale ponude, ali su roditelje obavestili da će putovanje đaka završne godine koštati oko 80.000 dinara. Po tradiciji, na kraju školske godine ili početkom sledeće, ponovo se javlja ista priča: roditeljima stižu ponude sa skupim cenama maturskih ekskurzija. Iako se u javnosti često ponavlja da bi neko trebao da uvede red u organizaciju đačkih putovanja, to se brzo zaboravi, a roditelji nastavljaju da plaćaju.
Jedna majka gimnazijalca komentariše: „Nema smisla da pet polupansiona košta više od prosečne plate. Ovo je maturska ekskurzija i samo zbog toga ćemo platiti, jer to deci mnogo znači. Olakšavajuća okolnost je što se može platiti u deset rata, ali je zaista 86.201 dinar previše. Putovanje traje osam dana, od kojih će više od tri deca provesti u autobusu. Ako se sve uzme u obzir, cifra se penje do 1.000 evra. Za taj novac se može naći odličan aranžman po Evropi, čak i sa avionskim prevozom.“
Talas poskupljenja prošle godine nije zaobišao ni đačka putovanja. Prema rečima iz turističkih agencija, zakup autobusa je ranije plaćan po evro po kilometru, a sada je povećan na 1,3 ili 1,4 evra. Cene ekskurzija raste i zbog nadoknada za profesore, poreza, kao i subvencionisanih mesta. Kada je reč o raspodeli troškova, 50% ide za smeštaj, 20% za prevoz, dok agenciji ostaje između 6 i 7%.
Prema pravilniku o organizovanju ekskurzija, cena mora obuhvatiti sve segmente putovanja. To znači da u cenovniku moraju biti uključeni prevoz, svi izleti, povratak kući, putarine, parkinzi i turističke takse. Na cenu takođe utiču i troškovi smeštaja, koji svake godine rastu zbog povećanja cena rada i nabavnih artikala.
U JUTA kažu da na cenu utiču i troškovi angažovanja turističkih vodiča, lekara, razne ulaznice, osiguranje, kao i doplata za jednokrevetne sobe. Takođe, škole često traže jednokrevetne sobe za profesore, što dodatno poskupljuje aranžman.
Još jedan faktor koji utiče na poskupljenje su takozvana „gratis“ mesta. „Dešava se da čak 20% putnika u jednom autobusu ima gratis putovanje“, navode u Udruženju turističkih agencija, dodajući da to plaćaju ostala deca, jer agencije ne daju besplatna mesta, već ispunjavaju zahteve škola. Dnevnice nastavnicima, koji prate đake na ovim putovanjima, takođe dodatno opterećuju cenu.
Različite dnevnice zavise od toga da li ih obračunava škola ili agencija, a razlike su posledica različitih poreza. Kada obračunava škola, plaća se samo 10% poreza na oporezivi deo, što čini troškove znatno manjim. Međutim, ukoliko agencija obračunava dnevnice, porez se penje na 56%, što dodatno opterećuje roditelje.
U JUTA ističu da bi bilo bolje da se vrati stari sistem kada su škole same isplaćivale svoje zaposlene ili da se pronađe neki drugi način kako bi se smanjili troškovi roditelja. Na kraju, roditelji se suočavaju sa sve većim troškovima, a situacija s maturskim ekskurzijama postaje sve teža.
