Pored snažnog ugriza, srebrnobrazi žaboglavac, poznat i kao Lagocephalus sceleratus, sadrži moćan neurotoksin nazvan tetrodotoksin. Ovaj toksični spoj može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući otkazivanje srca i pluća, što ga čini nepreporučljivim za ljudsku ishranu. Ova vrsta ribe prirodno obitava u Indijskom okeanu, ali su se, zbog ekoloških promena, preko Sueckog kanala proširile u Sredozemno more.
S obzirom na to da su turisti u Sredozemlju sve više izloženi ovoj opasnosti, pored tradicionalnih morskih stvorenja poput meduza i morskih ježeva, srebrnobrazi žaboglavac predstavlja dodatni rizik. Nedavna nesreća u kojoj je starija Grkinja zadobila ujed od ove ribe dok je plivala u blizini plaže Varkiza, nedaleko od Atine, upozorava na opasnosti koje donosi ova vrsta. U izveštajima se navodi da je riba iznenada napala ženu bez ikakvog povoda, što je rezultiralo potrebom za šavovima.
Stručnjaci, poput Note Peristeraki iz Helenskog centra za istraživanje mora, savetuju da se ova riba izbegava. Prema njenim rečima, većina napada se dešava kada ljudi pokušavaju da je hrane ili dodiruju. U nekim slučajevima, povređeni su ostajali bez prsta na ruci ili nozi, iako su takvi incidenti relativno retki. Peristeraki ističe da je veća verovatnoća da će posetioci sresti ajkulu nego srebrnobraze žaboglavce, a mnogi od njih su zapravo zbrinjeni zbog zagađenja i ostataka ribarskih mreža u njihovim stomacima.
Grčki Crveni krst je izdao smernice za postupanje u slučaju ujeda ove ribe, naglašavajući da ranu treba odmah oprati čistom vodom i sapunom, a zatim potražiti medicinsku pomoć. U nekim situacijama, napadnutima su potrebni šavovi i vakcina protiv tetanusa.
Ribari u Grčkoj već izveštavaju da su napuhači postali ozbiljan problem. Ne samo da uništavaju ribarske mreže i napadaju ulov, već predstavljaju i opasnost prilikom rukovanja. Jedan ribar sa Krita, Aleksis Čarlambakis, ističe da je situacija toliko ozbiljna da bi, da nije bilo njegovog broda, napustio ovu profesiju. Njegova izjava o tome kako „napuhači uništavaju more“ oslikava ozbiljnost situacije. Drugi ribar, Janis Janakakis, dodaje da ova riba „jede sve na šta naiđe“ i da se čini da nije ugrožena jer nema prirodnih neprijatelja.
Ekonomskih posledica ovog problema je mnogo. Procene pokazuju da u nekim delovima Grčke svaki ribarski brod godišnje trpi gubitak od oko 8.500 evra zbog napuhača. Na Kipru, ribari su motivisani da hvataju ovu ribu jer dobijaju novčanu nagradu za svaki ulovljeni primerak, koji se potom spaljuje kao otpad. Grčka razmatra uvođenje sličnog programa kako bi smanjila brojnost ove vrste ribe.
Srebrnobrazi žaboglavac prvi put je primećen u istočnom delu Sredozemnog mora 2003. godine, a u grčkim vodama je zabeležen 2005. godine. Od tada, njegova populacija i područje rasprostranjenosti naglo su se proširili, dostigavši Italiju, Španiju i zapadni deo Sredozemnog mora. U Grčkoj je posebno rasprostranjen oko Krita i ostrva Dodekaneza, uključujući popularnu turističku destinaciju Rodos.
Za posetioce Sredozemlja, važno je biti svestan prisustva ove ribe i potencijalnih opasnosti koje nosi. Iako su incidenti sa srebrnobrazim žaboglavcem retki, svaka riba koja može izazvati ozbiljne povrede ili trovanje zaslužuje pažnju i poštovanje. U budućnosti, strategije za upravljanje ovim problemom mogu biti ključne za očuvanje ekosistema i sigurnost posetilaca i lokalnog stanovništva.
