Ruski predsednik Vladimir Putin i bivši američki predsednik Donald Tramp razgovarali su o trenutnoj situaciji u Ukrajini, potvrđujući spremnost Rusije da nastavi pregovore o miru nakon 22. juna. Ovaj razgovor je bio treći put u poslednjih mesec dana, a Tramp je izrazio želju za brzim okončanjem sukoba. Ova komunikacija između dve strane dolazi u trenutku kada se sukob u Ukrajini nastavlja, s velikim gubicima na obe strane.
U okviru trenutnih dešavanja, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio je četvrtu razmenu ratnih zarobljenika sa Rusijom u toku nedelje. Oslobođeni borci uključuju vojnike Oružanih snaga, Nacionalne garde i druge jedinice, dok je najstariji među njima imao 63 godine, a najmlađi 21 godinu. Zelenski je naglasio da se nastavlja napor da se svi zarobljenici vrate kući, zahvalivši svima koji pomažu u tom procesu.
S druge strane, rusko Ministarstvo odbrane izvestilo je o napadima na ukrajinske radionice za proizvodnju dronova, tvrdeći da su oštećeni objekti u različitim oblastima Ukrajine. Ukrajinske snage su, međutim, takođe izveštavale o svojim uspešnim napadima na ruske vojne fabrike, uključujući važne postrojenja za proizvodnju eksploziva u Samarskoj i Stavropolskoj oblasti. Ove akcije ukazuju na intenziviranje borbenih aktivnosti na obe strane, sa ciljem smanjenja kapaciteta neprijateljskih snaga.
Predsednik Zelenski je takođe izjavio da su ukrajinske trupe uspele da zaustave napredovanje ruskih snaga u oblasti Sumi, gde je Rusija koncentrisala oko 53.000 vojnika. Ukrajinske snage se bore da povrate kontrolu nad ovim područjem, dok se situacija na frontu i dalje razvija.
U međuvremenu, ruske snage su izveštavale o obaranju velikog broja ukrajinskih dronova. Tokom noći, oboreno je ukupno 66 dronova iznad različitih ruskih regiona, a ruska protivvazdušna odbrana je nastavila da uspešno neutralizuje pretnje iz Ukrajine. Ove akcije ukazuju na stalnu borbenu aktivnost i napore da se obezbedi teritorijalna sigurnost.
Izveštaji o napadima dronovima na Zaporožje ukazuju na to da su ruske snage izvele napade koji su rezultirali povredama civila, uključujući policajce. Ovi napadi na gradove i civilne objekte dodatno komplikuju već tešku humanitarnu situaciju izazvanu ratom.
Osim toga, Rusija je nedavno izvršila repatrijaciju 1.200 tela ukrajinskih vojnika, što predstavlja deo sporazuma o razmeni sa Ukrajinom. Ovi događaji ukazuju na kontinuiranu potrebu za humanitarnim postupcima čak i u veoma napetim vojnim uslovima.
U Evropi, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je dodatnu pomoć Ukrajini u iznosu od milijardu evra, čime je ukupna podrška EU dostigla skoro 150 milijardi evra od početka sukoba. Ove finansijske pomoći su od ključnog značaja za Ukrajinu, koja se suočava sa ogromnim izazovima u održavanju svoje odbrane i stabilnosti.
Dok se situacija na terenu nastavlja razvijati, međunarodni akteri, uključujući EU i SAD, nastavljaju da prate događaje, naglašavajući važnost pregovora i dijaloga kako bi se postigao mir. Prema izjavama evropskih zvaničnika, sankcije protiv Rusije će ostati na snazi dok god postoji pretnja po bezbednost Ukrajine, što dodatno komplikuje mogućnosti za buduće pregovore.
Rat u Ukrajini prešao je u novu fazu, sa intenzivnijim borbama i većim međunarodnim uključivanjem. Ovaj sukob nastavlja da ima dalekosežne posledice ne samo za Ukrajinu i Rusiju, već i za ceo region i svet. Ukrajina se bori za očuvanje suvereniteta, dok međunarodna zajednica nastoji da pronađe način za mirno rešenje, s obzirom na kompleksnost situacije i brojne zainteresovane strane.
