Neko voće i povrće ima veću sposobnost da upija štetne supstance, poput pesticida, nego druge namirnice. Zbog toga postoji takozvana „prljava dvanaestorka“, lista proizvoda koji zahtevaju dodatnu pažnju i oprez prilikom konzumacije. Svaki plod sa ove liste potrebno je dobro oprati, a ukoliko je moguće, ukloniti pesticide pre upotrebe.
Pesticidi se koriste za zaštitu useva od štetočina kao što su insekti, gljivice, korovi i bakterije. Iako su njihova prednost selektivno delovanje i ograničeno trajanje, ponekad ostaci pesticida ostaju u hrani, vodi ili zemljištu. Osim što mogu biti toksični, neki pesticidi imaju i mutageno, teratogeno ili kancerogeno dejstvo.
Voće i povrće nisu potpuno oslobođeni pesticida, ali nije svaka namirnica podjednako zagađena. Važno je znati koje vrste voća i povrća najviše upijaju pesticide, kako bi se smanjio njihov unos, a da pritom ne moramo potpuno izbaciti omiljene proizvode iz ishrane.
Prema godišnjem izveštaju nezavisne američke organizacije Environmental Working Group (EWG), lista za 2021. godinu uključuje jagode, spanać, jabuke, kelj, nektarine, trešnje, grožđe, breskve, kruške, papriku, celer i paradajz. Osobito je utvrđeno da paprika sadrži najviše različitih pesticida. Iako je ovo istraživanje rađeno u SAD-u, EWG lista se koristi i u Evropi kao smernica za potrošače.
Ipak, EWG naglašava da nije potrebno potpuno izbegavati ovu „prljavu dvanaestorku“. Umesto toga, savetuje se da se biraju organski proizvodi ili oni od proverenih lokalnih proizvođača, kao i da se voće i povrće dobro operu pre konzumacije. Evropska komisija strogo kontroliše maksimalne dozvole pesticida, pa prekoračenja nisu česta.
Pored „prljave dvanaestorke“, EWG je identifikovao i listu najmanje zagađenog voća i povrća. U ovu „čistu petnaestorku“ spadaju avokado, kukuruz, ananas, crni luk, grašak, plavi patlidžan, šparglu, brokoli, kupus, papaju, kivi, pečurke, karfiol, zimska dinja (honeydew) i kantalupu. Ove namirnice su najmanje izložene pesticidima i preporučuju se za svakodnevnu upotrebu.
Kada je reč o uklanjanju pesticida iz hrane, postoje neki korisni saveti. Na primer, ljuštenje kore može pomoći u smanjenju unosa pesticida, iako u kori ima mnogo vitamina. Kod lisnatog povrća preporučuje se uklanjanje spoljašnjih listova. Temeljno pranje u toploj vodi može smanjiti deo pesticida, ali ne i sve. Najefikasnije je pranje u vodi sa sodom bikarbonom ili sirćetom. Studija iz 2017. godine pokazala je da rastvor od jednog litra vode i dve kašičice sode može ukloniti do 96% pesticida nakon 12 do 15 minuta.
Iako pesticidi u velikim količinama mogu biti štetni, potpuno izbegavanje voća i povrća nije preporučljivo. Ove namirnice su bogate vitaminima, mineralima i antioksidansima, a istraživanja pokazuju da unos od najmanje 400 grama voća i povrća dnevno može smanjiti rizik od smrtnosti do 25%.
Iz ovoga možemo zaključiti da je važno biti informisan i oprezan prilikom izbora voća i povrća, ali i dalje uživati u njihovim zdravstvenim benefitima. Uzimanje u obzir preporuka i vođenje računa o izvorima namirnica može pomoći u smanjenju izloženosti pesticidima, dok istovremeno pruža sve neophodne hranljive sastojke koji su potrebni našem organizmu.
