U Galeriji likovne umetnosti poklon zbirke Rajka Mamuzića u Novom Sadu do 26. juna održava se izložba posvećena Mariju Maskareliju, jednom od najznačajnijih slikara sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Ova retrospektiva obuhvata dela iz Galerije Rajka Mamuzića, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i kolekcije Nikole Bogdanovića iz Sremske Mitrovice. Izložba je postavljena na dva nivoa i predstavlja pravi vizuelni spektakl kroz slike, crteže, grafike, kao i portrete samog umetnika od drugih autora. Pored toga, tu je i dokumentarni film koji osvetljava njegov život i rad.
Mario Maskareli, rođen 1918. godine u Cetinju, a preminuo 1996. u Risanu, bio je umetnik koji je svojim delima ostavio dubok trag u likovnoj umetnosti. Njegova paleta boja je raskošna, sa slojevima koji su skladno uređen. Autori tekstova i izložbe, Branko Janković i Irma Mikeš, pristupaju Maskarelijevom radu bez akademske terminologije, pružajući tako čitaocima i posetiocima dublji uvid u njegovu poetiku.
Maskareli je sinonim za likovnu slobodu i njegov rad je obeležen ponesenošću i trezvenošću. Ova retrospektiva dolazi u trenutku kada je malo slikara iz perioda modernizma ostalo neistraženo ili zanemareno. Pored Maskarelija, umetnice kao što su Olivera Kangrga, Majda Kurnik i Ksenija Divjak takođe predstavljaju značajne figure tog vremena. Naslov kataloga „Maskareli ka svome početku“ simbolizuje ne samo povratak na njegove umetničke početke, već i njegov ulazak u širu svest o srpskoj i crnogorskoj umetnosti.
U vreme kada su članovi Decembarske grupe razmišljali o uključivanju Radenka Miševića i Miluna Mitrovića, Maskareli je mogao biti deo tog kruga, jer je bio jedan od najistaknutijih umetnika tog doba. Njegovo slikarstvo unosi poetičnost i slobodu, a on je uspeo da se kreće između apstrakcije i figuracije, kao i između fantastike i geometrije. Njegova dela su poput udobne fotelje za posmatrača, kako je to jednom prilikom rekao Matis, ali Maskareli ih predstavlja kao san i slavlje za oči.
U njegovom opusu nema silovanja platna ili destrukcije, već se može osetiti tiha svečanost, koja podseća na muziku Mediterana. Prošao je kroz razne stilove, od klasičnog akademskog realizma do lirske apstrakcije, i otkrio čari Mediterana kao mesta radosti i strasti. Njegova umetnost je oslobođena od okova pravaca i škola, vraćajući pravu umetnost na scenu.
Maskareli je uspeo da naslika najdublje tajne mora, ali i najdirljivije portrete svoje dece. Njegova dela su prožeta emocijama i često predstavljaju trenutke radosti, čestitosti i jedrine jutra, kao i varljiva obećanja sutona. U svetu gde se umetnost često razdvaja na različite pravce i stilove, Maskareli se izdvaja kao umetnik koji premošćuje te razlike i vraća umetnost njenim osnovnim vrednostima.
Izložba u Novom Sadu je prilika da se publika upozna s njegovim delima, koja su do sada bila zanemarena ili nedovoljno prepoznata. Ova retrospektiva je ne samo priznanje njegovom radu, već i poziv za sve umetnike da istražuju svoju kreativnost bez straha od konvencija. Maskareli ostavlja snažan utisak kao umetnik koji je uspeo da spoji različite umetničke pravce, stvarajući dela koja su istovremeno lična i univerzalna.
Ova izložba je još jedan korak ka potpunijem razumevanju umetničke scene u regionu, kao i važnosti likovnih sloboda koje su oblikovale rad Marija Maskarelija. Posetitelji imaju jedinstvenu priliku da dožive njegov svet kroz prizmu boja, emocija i likovnih težnji koje je tokom svog života istraživao.
