Do vanrednih parlamentarnih izbora ostalo je manje od tri meseca, a studentska lista još uvek nije sastavljena. Prema informacijama koje su dospele u javnost, neki plenumi fakulteta predložili su da se skine ili vetira čak 99 od 250 kandidata sa prvobitne studentske liste. Među njima su i istaknute ličnosti poput Vladana Đokića, rektora Beogradskog univerziteta, Jasmine Paunović, tužiteljke u penziji, i Mila Lompara, profesora Filozofskog fakulteta. Na meti su se našli i bivši sportisti Nemanja Vidić i Dejan Bodiroga, što pokazuje interne podele unutar studentskog pokreta.
Studentski pokret je započeo još u maju prošle godine, kada su studenti blokirali fakultete i tražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Tokom leta, počele su da se pojavljuju razne informacije o sastavljanju liste, a plenumi fakulteta su dobili uvid u taj proces. Preliminarna lista je prvobitno predviđala Đokića kao prvog, Paunović kao drugog kandidata, dok je Lompar bio šesti. Međutim, situacija se brzo promenila, i sada su predlozi za vetiranje u velikoj meri zasenili inicijalne planove.
Razlozi za vetiranje Đokića su, prema izvorima, obimni i nalaze se na čak 39 strana. Na meti su mu bili sastanci sa Olenom Zelenskom, suprugom predsednika Ukrajine, kao i njegovo članstvo u radnoj grupi za projekte poput „Beograda na vodi“. Kritike se odnose i na njegovu prećutnost o kontroverznim temama, uključujući slučaj doktorata Siniše Malog, ministra finansija.
S druge strane, Jasmina Paunović se suočava s kritikama zbog svojih javnih nastupa, posebno u podkastu Dejana Lučića, gde je iznela rasističke komentare i skandalozne tvrdnje o porodici predsednika Vučića. Pojedini plenumi smatraju da se njene izjave kose sa vrednostima studentskog pokreta. Takođe, postoje i sumnje o njenim vezama sa aktuelnom vlašću, što dodatno komplikuje njen status.
Milo Lompar se suočava s kritikama zbog svojih izjava o Milanu Nediću, kao i zbog prisustva na promociji knjige Radovana Karadžića. Njegova politička prošlost i stavovi stavljaju ga u nepovoljnu poziciju unutar studentskog pokreta, gde je potrebna jasna distanca od ovakvih kontroverzi.
Bivši sportisti Vidić i Bodiroga takođe su se našli na udaru. Vidiću se prigovara da nije dovoljno lojalan pokretu, dok Bodiroga ima reputacioni rizik zbog poslovnih veza sa državom. Njegova kompanija bila je uključena u projekte koji su imali veliku vrednost, što se vidi kao potencijalni sukob interesa.
Prema izvorima, trenutni proces provere kandidata odvija se na više od 80 plenuma na državnim univerzitetima. Svaki plenum ima mogućnost da predloži uklanjanje nekog imena sa liste, što je dovelo do velike diskusije i nesuglasica unutar studentskog pokreta. Iako se očekuje glasanje o predlozima za vetiranje, postizanje konsenzusa čini se kao težak zadatak.
U međuvremenu, javnost je prvi put saznala o unutrašnjim previranjima zahvaljujući pismu Bojane Maljević, koja je kritikovala zahteve za potpisivanje „Izjave kandidata“ kao nelegalne i neodržive. Maljević je naglasila da je takav pristup suprotan ciljevima demokratije i može imati negativne posledice po studentski pokret.
Sve ove okolnosti ukazuju na složenu situaciju unutar studentskog pokreta, gde se bore stariji i mlađi članovi, kao i oni sa različitim političkim stavovima. Kako se bliže izbori, postavlja se pitanje ko će na kraju ostati na studentskoj listi i kako će se oblikovati budućnost studentskog aktivizma u Srbiji.
