Zima počinje sutra u 16 časova i 3 minuta, prema obaveštenju Astronomskog društva „Ruđer Bošković“. Ovaj trenutak označava početak zime na severnoj hemisferi, dok za stanovnike južne hemisfere započinje leto. Prvi dan zime je poznat kao zimski solsticij, koji predstavlja i najkraći dan u godini.
U Beogradu, na dan kada zima počinje, Sunce izlazi u 7:13, a zalazi u 16:00. To znači da će obdanica trajati 8 časova i 47 minuta, dok će noć trajati 15 časova i 13 minuta. Ova razlika u trajanju dana i noći karakteristična je za zimski period, kada se Sunce nalazi najniže na nebu u odnosu na posmatrača sa severne hemisfere.
Period oko zimskog solsticija ima poseban značaj u mnogim kulturama i tradicijama širom sveta. Mnogi narodi su kroz istoriju obeležavali ovaj trenutak kao vreme obnove i ponovnog rađanja, s obzirom na to da nakon najkraćeg dana dani postaju sve duži. U nekim kulturama, ovaj događaj je bio praćen raznim ritualima i običajima, u cilju proslave povratka svetlosti.
Zimski solsticij je često povezan sa različitim religijskim i mitološkim značajima. Na primer, u paganskim tradicijama, obeležavanje zimskog solsticija se često povezivalo sa kultom Sunca, a ljudi su prilikom proslava molili za plodnost i dobru žetvu u narednoj godini. U nekim kulturama, palili su vatre kako bi simbolizovali povratak svetlosti i toplote.
U savremenom kontekstu, zimski solsticij se sve više prepoznaje kao vreme za okupljanje porodice i prijatelja. Mnogi ljudi koriste ovaj period za refleksiju i planiranje narednih meseci, uzimajući u obzir promene koje donosi zima. Takođe, zima je vreme kada se često organizuju različiti festivali i manifestacije, koje obeležavaju dolazak hladnijih dana.
U Beogradu i drugim gradovima Srbije, tokom zime postoji mnogo aktivnosti koje se mogu uživati. Od skijanja na planinama do šetnji po gradskim ulicama ukrašenim prazničnim svetlima, zima donosi raznovrsne mogućnosti za zabavu. Ljudi često posećuju božićne pijace, gde mogu kupiti rukotvorine, tradicionalne hrane i napitaka, uživajući u prazničnom duhu.
Klimatske promene su takođe uticale na to kako doživljavamo zimu. U poslednjim decenijama, zimski meseci su postali sve topliji, što se odražava na prirodu i životinjski svet. Mnoge biljke i životinje prilagođavaju se ovim promenama, a neki ekosistemi su pod velikim pritiskom zbog promena u temperaturi i vremenskim uslovima.
U pogledu zdravlja, zima može doneti i određene izazove. S obzirom na kraće dane i manje sunčeve svetlosti, mnogi ljudi se suočavaju sa sezonskom depresijom, poznatom i kao sezonski afektivni poremećaj. Važno je obratiti pažnju na mentalno zdravlje tokom zimskih meseci i, ako je potrebno, potražiti podršku ili savete stručnjaka.
Uzimajući sve u obzir, zimski solsticij i početak zime nisu samo astronomski događaji, već i trenutci koji nas podsećaju na cikličnost prirode i promenljivost godišnjih doba. To je vreme kada se priroda povlači u mir, ali i vreme kada se ljudi okupljaju da proslave zajedništvo i nadu u bolju budućnost. Zima može biti izazovna, ali takođe pruža priliku za uživanje u lepotama prirode i stvaranje nezaboravnih uspomena sa voljenima.
