Tokom ovogodišnje sezone berbe maline u Valjevskom kraju, koja se očekuje da počne uskoro, berači će zarađivati dnevnicu u rasponu od 4.500 do 5.000 dinara. Ovaj iznos je nešto viši u poređenju sa prethodnim godinama, ali se i dalje suočava sa problemom nedostatka radne snage. Pored dnevnice, domaćini obezbeđuju obroke, a neki čak nude i noćenje za berače. Međutim, malinarima je sve teže da pronađu zainteresovane berače, što može uticati na samu berbu.
U Kolubarskom okrugu, malina se uzgaja na otprilike 1.400 hektara, dok se u valjevskim selima nalazi oko 600 hektara malinjaka. Ova kultura ima poseban značaj za lokalne proizvođače, ali i ekonomski uticaj na ceo region. Malinari se suočavaju sa izazovima, jer ukoliko rod bude slabiji, vrlo je verovatno da će mnogi odustati od angažovanja berača. U tom slučaju, berba će se uglavnom obavljati u okviru porodice, uz eventualnu pomoć rođaka i prijatelja.
Proizvođači malina naglašavaju da je važno imati iskusne berače, jer posao berbe nije lak i zahteva određenu fizičku spremnost i znanje. Mnogi od onih koji se prijave za posao često odustaju kada shvate koliko je berba zahtevna. Tokom prethodnih godina, zapaženo je da se često prijavljuju mladi ljudi koji traže način da zarade novac za letovanje ili druge potrebe, ali iskustvo pokazuje da se njihova motivacija može brzo smanjiti kada se suoče sa stvarnim izazovima berbe.
U svetlu ovih problema, malinarima je potrebna dodatna podrška kako bi privukli radnu snagu. Mnogi od njih razmišljaju o različitim strategijama kako bi učinili berbu privlačnijom za potencijalne berače. Organizovanje informativnih sastanaka, promocija radnih uslova, pa čak i mogućnost dodatnog obučavanja za nove berače mogu biti neki od načina kako bi se povećala zainteresovanost.
Osim samih berača, i klima igra važnu ulogu u ovoj situaciji. Promene u vremenskim uslovima mogu uticati na prinos malina, što je dodatno otežavajuća okolnost za proizvođače. U nekim slučajevima, loši vremenski uslovi mogu dovesti do smanjenja kvaliteta plodova, što direktno utiče na ekonomsku isplativost malinjaka.
Određeni malinjaci već su se suočili sa problemima u prethodnim sezonama, a proizvođači su svesni da ukoliko se situacija ne poboljša, neki od njih će morati da razmotre alternativne kulture ili čak da se povuku iz malinarstva. Ova situacija predstavlja izazov ne samo za pojedinačne proizvođače, već i za celokupnu lokalnu ekonomiju koja zavisi od malinarstva.
Kako bi se održala stabilnost u sektoru, neophodno je da se preduzmu konkretne mere na nivou zajednice, kao i na državnom nivou. Razgovori sa ministarstvom poljoprivrede, kao i uspostavljanje saradnje sa lokalnim organizacijama, mogu doprineti stvaranju boljih uslova za rad na terenu.
U zaključku, berba maline u Valjevu i okolini se suočava sa ozbiljnim izazovima, kako u pogledu radne snage, tako i u pogledu klimatskih uslova i ekonomskih faktora. Proizvođači su svesni da će morati da se prilagode i pronađu nove načine kako bi osigurali uspeh svojih malinjaka. Samo zajedničkim naporima, uz podršku lokalne zajednice i institucija, mogu se prevazići trenutni problemi i obezbediti održivost ovog važnog sektora.
