Sjedinjene Američke Države su u poslednjim danima značajno pojačale svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku, usled rastućih tenzija sa Iranom. Prema informacijama iz otvorenih izvora i podacima o praćenju letova, u regiju je prebačeno više od 120 vojnih letelica. Ovaj potez se smatra najvećim talasom američke vazdušne moći od rata u Iraku 2003. godine.
Drugi nosač aviona, USS Gerald R. Ford, preusmeren je ka regionu da bi se pridružio grupi oko nosača aviona USS Abraham Lincoln, koji već operišu u Arapskom moru. Ova pojačanja uključuju različite vazdušne komponente, kao što su F-35 Lightning II, F-22 Raptor, F-15E Strike Eagle, F-16 Fighting Falcon i E-3 Sentry (AWACS). Veliki broj tankera za dopunu goriva u vazduhu sugeriše da su planirane dugotrajne operacije, a ne samo rutinske rotacije, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije.
U okviru mornaričke moći, američka mornarica pozicionira se u dometu iranskih ciljeva, sa satelitskim snimcima koji pokazuju grupu oko USS Abraham Lincoln blizu Omana. Pored nosača aviona, u regionu su i razarači opremljeni krstarećim raketama „Tomahawk“ i sistemima za protivraketnu odbranu, što omogućava istovremeno sprovođenje ofanzivnih i defanzivnih operacija.
Posebna pažnja posvećena je bazi Diego Garsija u Indijskom okeanu, koja je pod britanskom kontrolom, ali iznajmljena SAD. To znači da bi za bilo kakve ofanzivne operacije koje bi uključivale ovu bazu bila potrebna saglasnost Londona. Izveštaji o neslaganju između Vašingtona i Londona oko korišćenja baze dodatno komplikuju situaciju.
Iran je reagovao na ove poteze, poručivši da ne želi rat, ali da će odgovoriti „odlučno i proporcionalno“ na svaku američku agresiju. U isto vreme, Iran je započeo zajedničke pomorske vežbe sa Rusijom u Omanskom moru i severnom delu Indijskog okeana. Izveštaji sugerišu da Iran dodatno jača svoje ključne vojne objekte, uključujući nuklearnu i raketnu infrastrukturu, kao i podzemne kompleksne strukture.
Obimno raspoređivanje američkih snaga obično prethodi mogućim vazdušnim i raketnim udarima ili predstavlja snažnu meru odvraćanja. Kombinacija dva nosača aviona, stelt lovaca, AWACS sistema i tankera značajno povećava operativnu fleksibilnost SAD. U slučaju vojnog napada, najverovatniji scenario uključuje precizne dalekometne napade na vojnu i bezbednosnu infrastrukturu, posebno na objekte koji su povezani sa Islamic Revolutionary Guard Corps.
Međutim, rizik od brze eskalacije ostaje visok. U regionu gde se prepliću energetski koridori i pomorske rute sa geopolitičkim interesima velikih sila, svaki pogrešan potez može izazvati širu krizu. Iz tih razloga, pažnja međunarodne zajednice je usmerena na ovaj deo sveta, dok se iščekuju dalji koraci i odgovori kako Sjedinjenih Američkih Država, tako i Irana.
S obzirom na sve složenosti trenutne situacije, ostaje neizvesno kako će se stvari razvijati u narednim danima i nedeljama. U svakom slučaju, trenutne tenzije na Bliskom istoku sigurno će imati dalekosežne posledice, ne samo za regionalne aktere, već i za globalnu bezbednost i stabilnost.
