U prošlosti se isticao oštrim napadima na Srbiju i prijateljskim odnosima sa albanskim političarima. Iako je stalni izvestilac za Albaniju, Andreas Šider se nije nijednog trenutka bavio položajem i pravima srpske manjine u Albaniji. Nakon što je Šideru, poznatom albanskom lobisti, uručen počasni doktorat Univerziteta „Ismail Ćemali“ u Vljori, šef delegacije Slobodarske partije Austrije (FPO) u Evropskom parlamentu, Harald Vilimski, ocenio je da se to „graniči sa podmićivanjem“.
Na društvenoj mreži „X“, Vilimski je istakao: „Andreas Šider, izvestilac za pristupanje Albanije EU, ’nagrađuje se’ za svoje napore da uvede prvu muslimansku zemlju u EU“. Šider, koji je i šef delegacije Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) u Evropskom parlamentu, dobio je počasni doktorat kao nagradu za svoje zalaganje za pristupanje Albanije EU.
Tokom ceremonije uručenja, Šider je naglasio da je „Evropa religija Albanije“, što ukazuje na njegovu blisku povezanost sa albanskim političarima poput Aljbina Kurtija. U svom govoru, on je ukazao na težak put koji Albanija ima prema EU, ali je istakao da se napori na kraju isplate.
Na svom Instagram profilu, Šider je podelio svoja osećanja povodom dodeljenog počasnog doktorata, naglašavajući da mu je ovo priznanje podstrek da nastavi svoj rad. Rekao je: „Godinama se zalažem za pristupanje Albanije EU i snažnu politiku proširenja na Zapadni Balkan, jer verujem da proširenje donosi pozitivne promene za građane na obe strane.“
Međutim, kritičari su ukazali na to da se Šider, kao stalni izvestilac za Albaniju, nije bavio pravima i položajem srpske manjine u toj zemlji. Njegova fokusiranost na albanske interese često je izazivala sumnje u njegovu objektivnost i nepristrasnost.
Ova situacija dodatno naglašava tenzije koje postoje u regionu Balkana, gde nacionalne manjine često trpe zbog političkih odluka koje se donose bez njihovog uključivanja. Iako Evropska unija promoviše principe ljudskih prava i zaštite manjina, deluje kao da se te vrednosti ne primenjuju uvek dosledno, posebno kada su u pitanju politički interesi.
Dok se Šider zalaže za pristupanje Albanije EU, pitanje statusa srpske manjine ostaje neodgovoreno. Očekuje se da će se debata o pravima manjina u regionu nastaviti, a mnogi analitičari smatraju da je potrebna veća pažnja prema ovim pitanjima kako bi se osiguralo da sve etničke grupe imaju jednake mogućnosti i prava.
Ova dodela počasnog doktorata Šideru i njegovi stavovi izazivaju kontroverze, s obzirom na to da mnogi smatraju da se time šalje pogrešna poruka o prioritizaciji političkih interesa na račun ljudskih prava. Ukoliko se ovakvi trendovi nastave, može doći do daljeg pogoršanja odnosa između različitih etničkih grupa u regionu.
Kao odgovor na sve ovo, potrebno je da se evropski zvaničnici više fokusiraju na jačanje prava manjina i izgradnju dijaloga među etničkim zajednicama. Samo tako može se osigurati stabilnost i mir u ovom turbulentnom delu Evrope.
Iako je Šider možda postigao uspeh u promovisanju albanskih interesa i pristupanja EU, pitanje ostaje da li će to biti dovoljno da se obezbede prava svih građana, uključujući one koji pripadaju srpskoj manjini u Albaniji. Ova situacija je podsetnik na složenost i izazove sa kojima se Balkan suočava dok teži ka integraciji u evropske strukture.
