Srbija se sve više ističe na evropskoj sceni proizvodnje borovnica, trenutno zauzimajući visoko četvrto mesto. Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu istakao je da je naša zemlja prepoznatljiva po savremenoj proizvodnji borovnica, a kvalitetni plodovi dostižu visoke cene na tržištu. U razgovoru za Jutarnji program RTS-a, profesor je naveo da su borovnice postale svetla tačka u poljoprivrednoj proizvodnji tokom poslednjih 15 godina, pri čemu voćarstvo prednjači u strukturi izvoza prehrambenih proizvoda.
U izvozu se, pored borovnica, ističu i jabuke, maline, smrznuta višnja i kupina. Keserović je naglasio da je perspektiva borovnica vrlo obećavajuća, jer su unapređene tehnologije proizvodnje, kako za jabukaste vrste, tako i za borovnice. On je ukazao na to da se u Srbiji podižu savremeni zasadi sa kvalitetnim sadnim materijalom, a povoljni agroekološki uslovi omogućavaju berbu koja se poklapa sa završetkom berbe u Portugaliji, što je početkom juna.
Profesor Keserović je takođe upozorio na važnost opreza prilikom podizanja zasada borovnica. Pored hemijske analize zemljišta i vode, potrebna je i mehanička analiza kako bi se osigurali optimalni uslovi za rast. Napominje da se ne sme napraviti nijedna greška, jer borovnica može postati jedna od najprofitabilnijih voćnih vrsta u narednim godinama.
U Srbiji, 40% gazdinstava ima do dva hektara zemlje, a oko 75% ima do pet hektara. Keserović predlaže da se borovnice uzgajaju u plastenicima, gde bi ranije rodile i postigle veću cenu. Takođe naglašava da je ključno izabrati odgovarajuće parcele za sadnju, izbegavajući ravničarske oblasti koje su ove godine pogođene velikim padavinama.
Srbija je postigla napredak u savremenoj tehnologiji uzgoja borovnica i poznata je na svetskom nivou. Profesor Keserović ističe da borovnica može biti uzgajana i u kontejnerima, što omogućava kontrolu nad navodnjavanjem. Ova voćna vrsta se pokazuje kao deficitarna na tržištu, što pruža priliku Srbiji da brzo osvoji evropsko i svetsko tržište, uz uslov da se brendira i zaštiti, što nije učinjeno sa srpskom šljivom.
Ukoliko se proizvedu kvalitetni plodovi, cena na izvoznom tržištu može se kretati između sedam i osam evra. Postoje i sorte borovnica koje se beru u dva navrata, što dodatno povećava potencijal za profit. Profesor Keserović zaključuje da, uz pravilan pristup i tehnologiju, Srbija može postati lider na tržištu borovnica, a poljoprivrednici mogu ostvariti značajne prihode.
