U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji se suočavamo sa ozbiljnim deficitom vozača kamiona. Prema zvaničnim podacima, nedostaje oko 10.000 šofera, što ukazuje na sve veću potražnju za ovim zanimanjem. Na tržištu rada, čini se da je lakše pronaći pet marketing menadžera ili IT stručnjaka nego dva vozača kamiona. Starija generacija vozača odlazi u penziju, dok mlađa izbegava ovo zanimanje uprkos tome što mesečne zarade mogu biti od 1.000 do 1.500 evra, što je iznad proseka.
Vozači kamiona se suočavaju sa brojnim izazovima tokom svog radnog dana, koji traje oko 15 sati. Od toga je dozvoljeno oko 10 sati vožnje, dok ostatak vremena odlazi na utovare, istovare i duga čekanja. Osim fizičkih i emotivnih napora, vozači su često odvojeni od svojih porodica. Na dodatnu težinu situacije utiče i to što su vozači u nekim preduzećima prijavljeni na minimalac. Mlađi vozači ne mogu da polažu za E kategoriju pre 21. godine, a trošak za dobijanje vozačke dozvole može iznositi i do 2.500 evra, što mnoge odvraća od izbora ovog zanimanja. Mirko Starčević, vozač kamiona iz Čačka, ističe da se zbog ovih prepreka mladi radnici odlučuju za lakše i isplativije poslove.
Sa sve većom potražnjom za vozačima kamiona, neki poslodavci su primorani da angažuju radnike iz drugih zemalja, poput Bangladeša, kako bi popunili praznine. Dnevnica za vozače u Srbiji može dostići i do 45 evra, što ukazuje na potencijalnu finansijsku privlačnost ovog posla.
S obzirom na to da se mnogi iskusni vozači seli u inostranstvo zbog boljih uslova rada, deficit vozača u Srbiji bi mogao dodatno da se pogorša. U zemljama zapadne Evrope, mesečna zarada za vozače može iznositi oko 2.000 evra, uz rad od 21 dan i sedam dana slobodnog vremena, sa plaćenim avionskim kartama i smeštajem. Vozači u ovim zemljama uživaju u čistim parking-ovima, dostupnim marketima i boljim uslovima života, što im pruža osećaj sigurnosti i udobnosti.
Problemi sa čekanjem na granicama, koji mogu trajati i do 36 sati, dodatno demotivišu mlađe vozače. Mnogi su odustali od ovog posla tokom pandemije korona virusa, kada su se suočili sa zatvorenim granicama i parkiranim kamionima. Pomoć države za vreme korone nije stigla do vozača, već je išla poslodavcima, što je mnoge primoralo da promene zanimanje.
Iako vožnja kamiona donosi određene prednosti, poput putovanja i upoznavanja novih kultura, potrebno je više pažnje na probleme s kojima se vozači suočavaju. Mirko ističe da ukoliko bi se obratila pažnja na njihove potrebe, sigurno bi se povećao broj profesionalnih vozača u Srbiji.
Uprkos svim izazovima, vozači kamiona i dalje igraju ključnu ulogu u ekonomiji, prenoseći robu širom zemlje i van njenih granica. Bez obzira na sve prepreke, ovaj posao ima svoje prednosti, a uz odgovarajuće reforme i podršku, Srbija bi mogla da reši problem nedostatka vozača i zadrži svoje talente u zemlji. Na kraju, važno je prepoznati vrednost vozača kamiona i pružiti im potrebnu podršku kako bi se unapredili uslovi rada i privukli novi radnici u ovu profesiju.
