Ovaj posao je jako tražen u Srbiji, ali retko ko se prihvata da ga radi. Mladi čine više od polovine onih koji žele da se bave uzgajanjem ovaca i koza, pokazuju podaci Udruženja odgajivača ovaca i koza „Rtanj“. Dosta mladih se vratilo na selo i započelo biznis tako što su uzeli subvencije i kupili stado od najmanje 100 ovaca. Međutim, ima i onih koji se „zalete“ i brzo odustanu od ovog posla kada vide koliko ulaganja je potrebno.
Jedan od najvećih problema u ovoj oblasti je pronalaženje čobanina, jer gotovo da niko ne želi da se bavi ovim poslom. Prosečna plata čobanina iznosi oko 500 evra, a zainteresovanih za ovaj posao je veoma malo. Bane Stojanović, predsednik Upravnog odbora Udruženja odgajivača ovaca „Rtanj“, ističe da je u poslednjih godinu dana veliki broj mladih odlučio da se bavi ovim poslom. Od ukupno 270 članova Udruženja, najmanje 60 odsto njih je u uzrastu od 25 do 35 godina. Oni su uporni i uspevaju da postignu nešto, iako nisu mnogo znali o poslu.
Da bi se uzgajanje ovaca isplatilo, potrebno je imati najmanje 100 ovaca. Manje od tog broja obično ne donosi profit. Od 100 ovaca, može da se zaradi jedna prosečna srpska plata, ali to nije dovoljno za celu porodicu. Pre tri, četiri godine moglo je da se zaradi mnogo više, tada su cene bile povoljnije, dok se sada situacija malo stabilizovala. Prema podacima Udruženja odgajivača ovaca Srbije, zaradu od ovog posla je teško izračunati jer na to utiču i cena goriva i repromaterijala. Oni koji imaju manju proizvodnju, na primer 30 ovaca, ne mogu da se pohvale nikakvom zaradom, dok oni koji rade ozbiljnije sa 100 i više ovaca mogu da očekuju neki prihod, otprilike 13 do 14 hiljada evra godišnje.
Nažalost, mnogi misle da će nakon kupovine 100 ovaca i dobijanja subvencija od države odmah početi da zarađuju. Međutim, nije sve tako jednostavno. Mnogi brzo počnu da rade ovaj posao, ali još brže odustaju. Potrebno je mnogo truda i ulaganja, kao i pripreme hrane za ovce kada nisu na paši. Često se događa da gaje ovce samo za prodaju mesa jer tako imaju manje posla. Kada se ovce muzu, pravi se sir i mlečni proizvodi, što zahteva više truda. Veliki broj njih brzo odustane kada shvate koliko posla to zahteva i odluče se da gaje ovce samo za meso. Ipak, postoje i oni koji su uporni i nastavljaju da rade.
Jedna od glavnih prepreka za razvoj ovog posla je nedostatak čobanina. Prosečna plata za jednog čobanina je između 400 i 500 evra, uz plaćen stan i hranu, ali malo ko želi da se prihvati tog posla, smatrajući ga nedostojanstvenim. Potrebno je promeniti percepciju o ovom zanimanju kako bi se privukli novi radnici.
Pored toga, postoji problem sa tržištem ovčijeg sira i mlečnih proizvoda. Ovi proizvodi nisu zaživeli na srpskom tržištu i često nemaju pravu cenu kada ih prekupci prodaju u većim gradovima. Cene su pale, a otkup je manji od početka pandemije, što je dovelo do toga da su mnogi mladi odustali od ovog posla.
U Srbiji, krajevi poznati po ovčarstvu nalaze se uglavnom u južnoj i istočnoj Srbiji, kao što su Kladovo, Negotin i Svrljig. U naselju Ždraljica na Rtnju 15. maja se održavaju Dani ovčara, gde će se organizovati izložba ovaca, proizvoda od ovčijeg i jagnjećeg mesa, kao i degustacija pečenja i radionice. Ovaj događaj bi mogao da pruži dodatnu podršku lokalnim proizvođačima i podstakne interesovanje za ovčarstvo.
