Posao dostavljača hrane doživeo je intenzivnu ekspanziju tokom poslednje dve godine, posebno tokom pandemije korona virusa. U Beogradu, mesečne zarade dostavljača mogu dostići oko 800 evra, ali uprkos tome, interesovanje za ovaj posao nije veliko. Zbog toga su mnogi poslodavci počeli da traže radnu snagu van granica Srbije.
Stefan Šurlan, osnivač jedne od službi za dostavu hrane, ističe da su se u Beogradu pojavili radnici iz Uzbekistana, ali i iz drugih zemalja kao što su Ukrajina, Makedonija i Bosna i Hercegovina. Ovi radnici su privučeni potražnjom za dostavljačima, posebno jer su vozači deficitarna zanimanja. Šurlan napominje da je vozačima potrebno imati B kategoriju, dok je za vozače koji koriste električne bicikle situacija lakša.
On ukazuje na to da je potražnja za dostavljačima izuzetno velika, ali da je ponuda rada nedovoljna. Radnici iz Uzbekistana govore ruski, što im olakšava učenje srpskog jezika, a njihova zemlja ima oko 36 miliona stanovnika i u tranziciji su. Šurlan veruje da će zapošljavanje stranih radnika postati normalna pojava u Srbiji, slično kao što je to slučaj u mnogim razvijenim zemljama.
Jedan od problema sa kojim se suočavaju poslodavci jeste mali broj prijava na oglase za posao. Od kandidata koji se prijave, čak 60% se ne pojavljuje na razgovoru za posao. Šurlan naglašava da su uz Uzbekistance, u potrazi za poslom se javljaju i radnici iz Ukrajine, Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Za zaposlene koji rade puno radno vreme i imaju sopstveno vozilo, postoji mogućnost da mesečno zarade oko 800 evra. Međutim, za one koji se koriste sporijim prevoznim sredstvima ili rade manje sati, zarada može biti oko 500 evra. U saradnji sa Uzbekistancima, firma im plaća smeštaj, što čini ovu ponudu privlačnijom.
Prema podacima iz marta, istraživačkog centra za javne politike, u Srbiji postoji oko 356.000 korisnika aplikacija za dostavu hrane. Ovi korisnici u proseku naručuju hranu 2,7 puta mesečno, pri čemu prosečna vrednost dostave iznosi oko 1.300 dinara. U poređenju sa periodom pre pandemije, broj dostava po satu za dostavljače je udvostručen, a Šurlan veruje da će ovaj trend ostati prisutan i nakon pandemije.
Moderno doba donosi promene u načinu života, a sve više ljudi nema dovoljno vremena za kuvanje. Najveća potražnja za dostavom hrane u Beogradu je između 13 i 15 časova, kada se dostavljači suočavaju sa najvećim pritiskom. Šurlan ističe da su njegova firma uvela inovacije u prevozu, koristeći električna prevozna sredstva koja su već prisutna u Beogradu i Novom Sadu.
Dostavljači koriste električna bicikla koji mogu preći do 200 kilometara sa jednim punjenjem, kao i automobile koji prelaze 150 kilometara. Takođe, postoje skuteri sa dve baterije, od kojih svaka može da pređe 60 kilometara. Uzimajući u obzir da jedan dostavljač u gradu u proseku pređe 100-120 kilometara, ova prevozna sredstva su savršeno prilagođena njihovim potrebama.
U zaključku, posao dostavljača hrane u Beogradu postaje sve atraktivniji, ali i dalje se suočava sa izazovima u obliku nedostatka radne snage. Zapošljavanje stranih radnika može biti jedno od rešenja za ovaj problem, a uz inovacije u prevozu, očekuje se dalji rast ovog sektora. Potražnja za brzim i efikasnim uslugama dostave hrane nastavlja da raste, a dostavljači igraju ključnu ulogu u tom procesu.
