Liderka opozicije u Venecueli, Marija Korina Mačado, koja je nedavno osvojila Nobelovu nagradu za mir, izjavila je da nije razgovarala sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, Donaldom Trampom, od 10. oktobra 2025. godine. U tom razgovoru, koji je obavljen na dan kada je dodeljena Nobelova nagrada, Mačado je razgovarala sa Trampom o situaciji u Venecueli i borbi protiv vlasti koja se smatra diktatorskom. Norveški Nobelov komitet je nagradu dodelio Mačadu za njen aktivizam i borbu za ljudska prava u zemlji.
Mačado, koja je smatrana jednim od najistaknutijih protivnika bivšeg predsednika Nikolasa Madura, napustila je Venecuelu u novembru 2025. godine kako bi otputovala u Norvešku po Nobelovu nagradu. Od tada se nije vratila u svoju zemlju, a u intervjuu za Foks njuz, izjavila je da planira da se vrati što je pre moguće. Ova izjava dolazi u vreme kada su Sjedinjene Američke Države izvele vojne udare u Venecueli i zarobile Madura, što je izazvalo velike promene u političkom pejzažu zemlje.
Mačado je izrazila podršku američkim vojnim akcijama, ocenjujući ih kao „ogroman korak za čovečanstvo, slobodu i ljudsko dostojanstvo“. Ovi komentari ukazuju na njenu nadu da bi američka intervencija mogla značajno doprineti promenama u Venecueli i pomoći njenim građanima da se oslobode autoritarne vlasti.
S druge strane, potpredsednica Venecuele, Delsi Rodrigez, položila je zakletvu kao privremena predsednica, što dodatno komplikuje situaciju u zemlji. Rodriguez je bliska saradnica Madura i njen ulazak u privremenu predsedničku poziciju postavlja pitanja o budućnosti političkog vođstva u Venecueli. Mnogi analitičari i posmatrači situacije u zemlji izražavaju zabrinutost u vezi sa stabilnošću i budućnošću demokratije u ovoj južnoameričkoj državi.
Donald Tramp je tokom vikenda kritikovao Mačada, izjavljajući da ona „nema podršku u zemlji niti poštovanje među građanima“. Ove reči ukazuju na Trampovo nezadovoljstvo njenom ulogom i potencijalnom sposobnošću da vodi zemlju u budućnosti. Ova izjava dodatno naglašava razlike između američke administracije i opozicije u Venecueli.
U međuvremenu, situacija u Venecueli ostaje napeta. Mnogi građani su pogođeni ekonomskim krizama, visokim stopama inflacije i nedostatkom osnovnih životnih namirnica. Ove okolnosti dodatno otežavaju napore opozicije, koja se bori protiv režima koji je na vlasti više od dve decenije.
Mačado se suočava sa izazovima povratka u Venecuelu, s obzirom na to da bi se mogla suočiti s progonima ili hapšenjem od strane vlasti. Njen aktivizam i borba protiv Madura su joj doneli međunarodnu podršku, ali situacija u zemlji ostaje veoma kompleksna.
U svetlu ovih događaja, mnogi analitičari ističu značaj međunarodne zajednice u rešavanju krize u Venecueli. Mnogi veruju da bi dodatni pritisak i podrška opoziciji mogli doprineti stabilizaciji situacije i omogućiti povratak demokratije u zemlju. Međutim, put do promene je dug i zahteva koordinisane napore svih uključenih strana.
U zaključku, trenutna situacija u Venecueli je složena i dinamična, sa raznim faktorima koji utiču na njen razvoj. Marija Korina Mačado ostaje ključna figura opozicije, dok se zemlja suočava s izazovima koji zahtevaju hitna rešenja i međunarodnu saradnju. Ovaj razvoj događaja može imati dugoročne posledice ne samo za Venecuelu, već i za celu regiju Latinske Amerike.
