Branko Đalamić iz Bogatića, koji već osam godina radi kao taksista, deli sa ljudima koje vozi njihove sudbine i životne priče. Njegovo zanimanje mu pruža priliku da čuje i srećne i tužne trenutke iz života svojih mušterija. U razgovoru sa njima, on često saznaje mnogo o njihovim životima, a to iskustvo ga oblikuje kao osobu i profesionalca. Branko ističe da se u njegovom poslu dešavaju situacije koje su specifične za taksiste i koje se ne događaju „običnim“ ljudima.
U malim sredinama kao što je Bogatić, gde se mnogo ljudi poznaje, nikada ne znaš u kakvu situaciju možeš da upadneš. Branko se seća mnogo nezaboravnih trenutaka, kako lepih, tako i onih ružnih, koje koristi kao pouku za budućnost. „Mislim na lepe, prijatne i srećne momente, a one ružne i opasne želim da zaboravim“, kaže on.
Jedna od zanimljivih anegdota koju je doživeo nedavno uključuje starijeg penzionera. Deka ga je zamolio da ga i njegovu ženu preveze do Doma zdravlja, ali je bio u situaciji da nije mogao odmah da plati. Umesto toga, ponudio je Branku da mu plati vožnju kada primi penziju. „Stigao sam pred njihovu kuću, a deka izlazi sa flašom rakije u ruci. ‘Evo, neka bude zalog da ću platiti’, rekao je“, prepričava Branko.
Iako je vožnja bila kratka i nije zahtevala mnogo novca, Branko je razumeo da stariji ljudi često imaju finansijske poteškoće. „Prevezao bih besplatno, shvatam da nemaju novca, a moraju kod lekara“, objašnjava, dodajući da često čini takve usluge starijim i penzionerima. Na kraju, deka je platio vožnju kada je primio penziju, ali je flašu rakije odbio, rekavši da je to za njega čast.
Branko se takođe seća jednog nezaboravnog incidenta kada su ga pre nekoliko godina tri mladića pokušala prevariti. Vozio ih je do Beograda, ali su u trenutku kada je stao na semaforu iskočili iz taksija da ne bi platili vožnju. Ova situacija ga je razočarala i pokazala mu tamnu stranu posla koji voli i od kojeg izdržava svoju porodicu.
S druge strane, Branko se sa osmehom podseća na porođaj mlade Romkinje u njegovom automobilu. Kada je vozio trudnicu i njenu majku ka porodilištu, beba nije mogla više da čeka. Na pola puta, kod pruge u Štitaru, mlada majka je porodila ćerku u taksiju. „Kada smo stigli do bolnice, platili su i častili baš pošteno“, kaže Branko, dodajući da je to bio muštuluk koji je bio nekoliko desetina puta veći od cene vožnje.
Branko Đalamić nije samo taksista; on je svedok ljudskih sudbina i životnih priča koje ga oblikuju. Njegovo iskustvo pokazuje kako se kroz svaku vožnju može naučiti nešto novo o ljudima i životu. Njegova sposobnost da razume i saoseća sa svojim mušterijama čini ga posebnim u njegovom poslu. Kroz suočavanje sa različitim situacijama, Branko uspeva da ostane pozitivan i otvoren za sve što mu život donosi.
Taksiranje nije samo posao za Branka; to je način života koji ga ispunjava i omogućava mu da bude deo zajednice. Svaka vožnja donosi nove izazove i priče, a Branko ih s radošću prihvata, znajući da će svaka od njih doprineti njegovom ličnom i profesionalnom razvoju. U svetu punom neizvesnosti, ljudi poput Branka donose svetlost i razumevanje, pokazujući da, uprkos svemu, postoji mesto za dobrotu i ljudskost.
