Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, Miloš Banjac, ističe da bi od sledeće grejne sezone u Srbiji trebalo preći na plaćanje grejanja po utrošku, umesto po paušalu, što je trenutno praksa. Ova promena bi trebala da bude u skladu sa praksom koja se već primenjuje širom Evrope. Banjac naglašava da toplane treba da koriste obnovljive izvore energije i otpadnu toplotu, što je trenutno izazov za Srbiju.
Beogradske elektrane, kao najveći snabdevač toplote u glavnom gradu, označene su kao ključni faktor u stabilnosti sistema grejanja. Prema rečima Banjaca, iako postoje manji kvarovi, sistem funkcioniše dobro čak i u uslovima niskih temperatura. On smatra da imamo stabilne sisteme struje i grejanja koji mogu da izdrže i ekstremne zimske uslove.
Pitanje neujednačenog grejanja u stambenim zgradama takođe je aktuelno. Mnogi građani se žale da su neki stanovi pretopli, dok drugi ne mogu da se zagreju ni kada koriste dodatne pokrivače. Banjac ukazuje na potrebu da Beogradske elektrane reše ovaj problem, kako bi se obezbedila ravnomerna distribucija toplote. On smatra da je izbalansiranje sistema prioritet koji treba ostvariti nakon hladnog talasa.
U vezi sa naplatom grejanja po utrošku, Banjac objašnjava da je trenutno u fazi eksperimenta. Određena grupa domaćinstava, koja troši prosečnu količinu energije, izabrana je da učestvuje u ovom pilot projektu. Njihovo iskustvo bi moglo pomoći u prelazu na sistem naplate po potrošnji. Banjac ističe da bi svi potrošači trebali preći na ovaj sistem od sledeće grejne sezone, s obzirom na to da je to zakonska obaveza iz 2013. godine.
Istovremeno, profesor naglašava da ceo proces prelaska na naplatu po utrošku nije novina, već zakonska obaveza koju je potrebno primeniti. Evropa već sprovodi ovu praksu i Banjac ne vidi razlog zašto to ne bi funkcionisalo i u Srbiji.
U kontekstu zelene tranzicije, Banjac ukazuje da je potrebno da toplane pređu na korišćenje obnovljivih izvora energije. Evropske direktive nalažu da do 2050. godine sve toplane moraju biti isključivo na obnovljivim izvorima energije. On ističe da je trenutni izazov u Srbiji gašenje kotlarnica koje koriste mazut i ugalj, kao i prelazak na prirodni gas.
Osim toga, Banjac se osvrće na tehničke aspekte grejanja. On napominje da su problemi sa grejanjem često posledica intervencija građana na sistemu, što dovodi do disbalansa u distribuciji toplote. Banjac veruje da postoje rešenja za ove tehničke izazove, koja su već poznata i primenjena u prošlosti.
Na kraju, profesor Banjac jasno naglašava da je vreme da se pređe na modernije i efikasnije sisteme grejanja koji će omogućiti ravnomerniju i pravedniju distribuciju toplote, kao i da se odgovori na savremene ekološke izazove. Uvođenje plaćanja po utrošku nije samo ekonomski korak, već i korak ka održivijem i ekološki odgovornijem pristupu grejanju u Srbiji.
