Nebojša Jevrić, poznati srpski pisac, novinar i ratni izveštač, nedavno je objavio svoju novu zbirku kratkih priča pod nazivom „Mrtvi dim“. Ova zbirka sadrži više od pedeset efektnjih priča koje istražuju mračne strane ljudske prirode, ali i retke trenutke plemenitosti. Knjiga je objavljena u saradnji sa Srpskim nacionalnim savetom Crne Gore i SKZ, a autor će za nju primiti prestižnu nagradu iz Fonda Zadužbine Branka Ćopića na ceremoniji koja će se održati 28. maja.
Jevrić je poznat po svojim hrabrim pričama koje često uključuju autentične događaje i ličnosti. U jednom od svojih razgovora, opisao je svoje iskustvo sa mrtvim telima tokom rata, govoreći o prvom mrtvacu koga je video u Zagrebačkoj ulici. Ovaj snažan prikaz realnosti rata ostavlja snažan utisak na čitaoce, dok autor naglašava da je fikcija u njegovim pričama često istinitija od stvarnosti.
Mnoge Jevrićeve priče fokusiraju se na likove sa margine društva, što je rezultat njegove želje da bude advokat najnesrećnijih. On smatra da je pisac tu da brani one koje su zaboravili drugi, a u tom smislu se oseća povezano sa Dostojevskim i njegovim načinom istraživanja ljudske duše.
U svojim pričama, Jevrić se često osvrće na ratne sukobe u bivšoj Jugoslaviji, tretirajući ih kao ključne momente svog života. Oseća da su ti događaji oblikovali njegovu sudbinu i da su ostavili trajne ožiljke na njegovoj psihi. S obzirom na to da su mnogi junaci njegovih priča prošli kroz teške sudbine, autor otkriva kako su ljudi koji su nekada vodili normalan život postali spremni na nasilje i mržnju zbog gubitaka koje su pretrpeli.
Kroz svoje reči, Jevrić se bavi pitanjima zla i mržnje, objašnjavajući kako tragedije mogu promeniti ljude. On ističe da kada dvoje od tri brata pogine, treći postaje spreman na umiranje, što se može preneti na čitave narode. Ova filozofska razmišljanja o ljudskoj prirodi i ratu vode do složenih pitanja o tome kako se zlo rađa iz običnog života.
Mnogi od Jevrićevih likova su gubitnici, što autor objašnjava time da je pisac advokat nesrećnih i da se umetnost često bavi ranama koje ne zarastaju. Njegova biografija je ispunjena iskušenjima i dramatičnim događajima, a on veruje da je to oblikovalo njegov pristup pisanju. Odgovarajući na pitanje o svojoj biografiji, Jevrić naglašava koliko su mu te rane pomogle da razume svet oko sebe.
Njegova prva knjiga, „Crni kofer“, objavljena je kada je imao dvadeset i dve godine, a od tada je objavio brojne značajne radove. U razgovorima sa drugim piscima i umetnicima, Jevrić je često nailazio na inspiraciju, a posebno pamti svoje susrete sa Miodragom Bulatovićem i Brankom Ćopićem, čije su reči i dela ostavila dubok trag na njegovu književnu karijeru.
U današnjem svetu, gde se čini da je pisana reč potisnuta tehnološkim inovacijama, Jevrić se ne predaje. On koristi društvene mreže kako bi došao do svojih čitalaca, objavljujući više od tri stotine priča na platformama poput Fejsbuka. Njegova sposobnost da dopre do publike i dalje je snažna, a on se nada da će njegovi čitaoci biti zainteresovani za njegov rad.
U budućnosti, Jevrić planira da objavi novu zbirku priča koja će nositi naziv „Metak“. On veruje da su priče napisane od ljudi i njihovih sudbina, a ne samo od papira, i raduje se novim susretima i inspiracijama. Njegovo pisanje ostaje duboko povezano sa životnim iskustvima, a on se nada da će nastaviti da istražuje kompleksnost ljudske prirode kroz svoje književne radove.
