Sin nastradale, trogodišnji dečak, zadobio je teške povrede i trenutno se oporavlja kod kuće, dok se očekuje da uskoro započne suđenje vozaču. Porodica osumnjičenog vozača se nije javila oštećenoj porodici. Milena Jovičić (38) iz Bogatića poginula je krajem septembra 2025. godine, a njen sin (3) je teško povređen kada je na njih, dok su šetali, automobilom naleteo vozač. Milenin suprug, Nemanja Tovilović, ispričao je da čeka početak suđenja, budući da su veštačenja završena i da su se oni pridružili krivičnom gonjenju.
Teška saobraćajna nesreća se dogodila kada je vozač D.N. (32), kako se sumnja, upravljao automobilom pod dejstvom alkohola i udario u Milenu Jovičić koja je gurala sina na triciklu. Od siline udarca, Milena je odletela 30 metara i poginula, dok je njen sin zadobio kontuziju pluća i povrede jetre. Navodno, vozač je pobegao sa mesta nesreće i otišao na posao, gde je poslodavcu rekao da mu je neko ukrao auto i slupao ga. Kada je sa šefom otišao u policiju, priznao je šta je uradio. Alkotestiranjem je utvrđeno da je imao 1.43 promila alkohola u organizmu.
Milenin suprug, Nemanja, ispričao je da se na licu mesta videlo da vozač nije kočio i da ih je udario automobilom pre nego što je pobegao. Dečak je, osim kontuzije pluća i jetre, bio „sav u hematomima“. Kada je Hitna pomoć stigla, dečak se gušio, a lekari su mu izvadili jezik i reanimirali ga pre nego što su ga prebacili na Institut za majku i dete.
Nemanja je nezaposlen i brine o svom sinu koji ne može da ide u vrtić. „Majka mi je pomagala, ali je i ona operisala kičmu, pa sam sam. Sreća je što sam imao toliku podršku i što je moja majka mogla da bude sa sinom dok je ležao u bolnici“, rekao je. U februaru očekuju kontrolu koja bi mogla omogućiti dečaku da pođe u vrtić.
Nemanja se bori s gubitkom supruge i nastoji da pruži podršku svom sinu. Stariji sin iz prvog braka odlučio je da ostane s njim, a Nemanja ističe koliko je važna borba za decu. „U trenu sam ostao sam, ali se moram boriti zbog sinova“, rekao je. Objasnio je kako je teško reći sinu istinu o gubitku majke, ali nije želeo da ga laže. „Krst koji nosim je pretežak, ali valjda tako mora. Sina sam vodio na groblje, rekao mu da je mama otišla kod Boga“, ispričao je.
Protekli praznici su, prema njegovim rečima, bili teški. „Po prvi put smo nas trojica bili sami. Stariji sin je izrazio želju da samo mi budemo tu za Božić, a onda smo se prisećali svega“, rekao je Nemanja. Njegov stariji sin se bliži 18. rođendanu, a on je želeo da to obeleže zajedno. „Ne leči vreme ništa, samo čovek nauči da živi sa tim bolom“, zaključio je.
Ova tragična priča ukazuje na duboku bol i izazove s kojima se suočavaju porodice koje su izgubile voljene. Nemanja se trudi da ostane snažan za svoju decu, ali se suočava s ogromnim emotivnim teretom. Njegova hrabrost i odlučnost da pruži ljubav i podršku svojoj deci su inspirativni, ali i podsećaju na krhkost ljudskog života i važnost zajednice u teškim trenucima.
