Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, nedavno je komentarisao izjavu Tonina Picule, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, nazivajući ga „izvestiteljem protiv Srba i Srbije“. Ova izjava je usledila nakon što je Picula naglasio da bez pune normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, neće biti moguće ostvariti potpunu integraciju ni jednog ni drugog u Evropsku uniju.
Petković je svoja zapažanja podelio na društvenoj mreži X, ističući da je Picula relevantan samo u svom domaćem kontekstu i da u Srbiji nema nikakvu moć odlučivanja. On je dodatno naglasio da Picula nije izneo nijednu reč o stradanjima Srba ili o teroru koji sprovodi vlast u Prištini pod vođstvom Aljbina Kurtija. Ova izjava Petkovića ukazuje na duboku frustraciju i osećaj nepravde koji mnogi Srbi osećaju zbog trenutne situacije na Kosovu.
U kontekstu ove rasprave, važno je napomenuti da je pitanje Kosova i Metohije veoma složeno i emotivno za sve uključene strane. Istorija sukoba na ovom području je duga i bolna, a mnogi Srbi se osećaju marginalizovano u procesu evropskih integracija. Petković je ukazao na to da se situacija na terenu ne može zanemariti, posebno kada se govori o ljudskim pravima i bezbednosti Srba koji žive na Kosovu.
Tokom poslednjih godina, međunarodna zajednica je pokušavala da posreduje između Beograda i Prištine, ali rezultati su često bili minimalni. Picula, kao izvestilac Evropskog parlamenta, ima zadatak da iznosi stavove i preporuke koji se odnose na napredak Srbije ka EU. Međutim, Petković smatra da Picula ne razume pravu suštinu problema i da se fokusira na aspekte koji su u suprotnosti sa interesima srpskog naroda.
Petković je takođe istakao da je Picula propustio priliku da se izjasni o ozbiljnim pitanjima koja se tiču prava Srba na Kosovu, uključujući pitanje bezbednosti, povratka raseljenih lica i zaštite kulturnog nasleđa. Ove teme su od fundamentalnog značaja za Srbe, a njihovo ignorisanje dodatno produbljuje osećaj nepravde i marginalizacije.
U poslednje vreme, situacija na Kosovu se dodatno zakomplikovala sa porastom tenzija među različitim etničkim grupama. Srbi na Kosovu često se suočavaju sa izazovima, uključujući napade na imovinu i pretnje nasiljem, što dodatno otežava svakodnevni život. U ovom kontekstu, Petković je naglasio potrebu za većim međunarodnim angažmanom i zaštitom prava Srba.
Pitanje Kosova i Metohije ostaje ključno pitanje za Srbiju, a dijalog između Beograda i Prištine je od suštinskog značaja za budućnost oba entiteta. Međutim, kako je Petković primetio, takav dijalog ne može biti zasnovan na jednostranim zahtevima ili pritiscima, već mora uzeti u obzir stvarne okolnosti i potrebe svih strana.
U zaključku, Petković je pozvao na veću pažnju međunarodne zajednice prema stanju na Kosovu, ističući da je važno saslušati glas Srba i uzeti u obzir njihove brige i strahove. Dok se nastavlja proces evropskih integracija, jasno je da bez pravednog i sveobuhvatnog rešenja pitanja Kosova, neće biti moguće ostvariti stabilnost i mir u regionu. Picula, kao izvestilac, ima odgovornost da razume ovu kompleksnost i da deluje u skladu s njom, umesto da se fokusira na politiku koja može dodatno pogoršati situaciju.
