Hrvatski ministar turizma, Tonči Glavina, nedavno je dao neobičnu preporuku medijima da ne izveštavaju o cenama na Jadranu tokom turističke sezone, već da tu temu ostave za zimu. U isto vreme, turisti koji su prisutni na hrvatskoj obali uočavaju visoke cene i često se pitaju kako Hrvati uopšte preživljavaju uz ovakve troškove.
Hrvatski turizam suočava se sa ozbiljnim izazovima, jer su cene na Jadranu postale znatno više nego u drugim popularnim mediteranskim destinacijama kao što su Španija, Grčka, Malta i Italija, dok kvalitet usluga ostaje ispod očekivanog nivoa. Mnogi tradicionalni gosti, posebno Nemci, odlučili su da ove godine svoj odmor provedu ili kod kuće ili biraju druge destinacije. To se odražava na stvarnom broju turista, koji je u mnogim gradovima, uključujući Dubrovnik, znatno manji nego prethodnih godina.
Cene hrane i pića na Jadranu su postale astronomske. Na primer, cene restorana su skočile za 100%, a neka jela, kao što je pizza, koštaju više od 24 evra, dok u Italiji košta između 9 i 14 evra. Čak i osnovni proizvodi, poput čokolade koja košta 8 evra, izazivaju šok među turistima. U Zagrebu su cene nekih proizvoda, u poređenju sa onima na Jadranu, jeftinije i do 50%. Ovaj trend rasta cena privukao je pažnju međunarodnih medija, koji se bave problemima visoke potrošnje na Jadranu.
Ekonomista Mladen Vedriš upozorava da poskupljenja neće stati i da se nova povećanja cena mogu očekivati čak i nakon završetka turističke sezone. Ovo predstavlja ozbiljan problem za hrvatski turizam, koji čini 20% ukupnog BDP-a zemlje. U jeku sezone, krajem jula i početkom avgusta, svi traže brzu zaradu, što dodatno pogoršava situaciju.
Razlozi za ovakav rast cena su višestruki. Hotelske kuće se bore sa nedostatkom sezonskih radnika, troškovi prevoza su znatno povećani, a većina potrebne hrane se uvozi. Hrvatski turizam je zastareo i ne prati savremene trendove, dok popularni gradovi kao što su Rovinj nemaju prodavnice koje bi turistima omogućile šoping poput onog u drugim evropskim destinacijama. Često se dešava da turisti u Dubrovniku i na Hvaru nailaze na nekvalitetne prodavnice, dok koncept turizma „sunca i mora“ više ne zadovoljava potrebe savremenih putnika.
Apel ministra Glavine da mediji prestanu pisati o ovim temama neće doneti željene rezultate, jer visoke cene na Jadranu postaju sve više tema i za evropske novine. Hrvatski turizam se mora ozbiljno preispitati i unaprediti na polju kvaliteta usluga i razumnijih cena, što se, nažalost, ne čini ni ovog leta.
U svetlu ovih problema, jasno je da su potrebne hitne reforme kako bi se zadržali gosti i poboljšala slika hrvatskog turizma. Potrebno je preispitati cene u restoranima, prodavnicama i na drugim mestima gde turisti troše novac. Takođe, važno je raditi na poboljšanju kvaliteta usluga kako bi se privukli gosti koji će ostati verni Hrvatskoj kao destinaciji za odmor.
Na kraju, hrvatski turizam se suočava sa velikim izazovima, a visoke cene i nedostatak kvaliteta postavljaju pitanje održivosti ovog sektora. Samo kroz ozbiljne promene i prilagođavanje tržištu, Hrvatska može ponovo postati privlačna destinacija za turiste iz celog sveta.
