Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković, izneo je zabrinutost zbog situacije u prištinskom parlamentu, koju je opisao kao „pravno nasilje neviđenih razmera“. Tokom konstitutivne sednice, pokušano je da se Nenad Rašić, predstavnik Stranke za slobodu, pravdu i opstanak, postavi za potpredsednika skupštine, na mesto koje pripada Slavku Simiću iz Srpske liste, koja je osvojila devet od deset mandata zagarantovanih Srbima.
Petković je ukazao na to da je premijer privremenih institucija, Aljbin Kurti, pokušao da uloži Rašića kao kandidata, što je, prema njegovim rečima, bila prevara. U tom kontekstu, Petković je pominjao da su, da bi se došlo do rešenja, čak organizovali izbori žrebom, ali bez uspeha. „Rašić je predstavnik Kurtija, a ne Srba!“, naglasio je Petković na društvenoj mreži X, kritikujući postupke vlasti u Prištini.
Konstitutivna sednica je prekinuta jer nije izabran potpredsednik iz redova srpske zajednice. Iako je Srpska lista predložila Simića, većina poslanika nije glasala za njega. U skladu sa poslovnikom, Srpska lista je imala pravo da predloži kandidata za potpredsednika, s obzirom na to da je osvojila devet od deset zagarantovanih mandata.
Predsednik skupštine, Dimalj Baša, je, uprkos predlogu Srpske liste, odlučio da se kandidat za potpredsednika izabere žrebom. Rašić se sam kandidovao za ovo mesto, a u žrebu je dobio podršku 55 poslanika. Ovaj ishod dodatno je pogoršao situaciju, s obzirom na to da je Srpska lista više puta naglašavala da je Rašićev mandat dobijen zahvaljujući albanskim glasovima u sredinama gde nema Srba na biračkim spiskovima.
Na izborima održanim 9. februara, Srpska lista je osvojila devet od deset mandata, dok je Rašićeva stranka jedva dobila jedan mandat. Ovaj nesrazmer u podršci dodatno je izazvao tenzije među srpskom zajednicom na Kosovu i Metohiji, koja se oseća marginalizovano u političkom procesu.
Petković je istakao kako ovakvi potezi privremenih institucija u Prištini ne doprinose stabilnosti i dijalogu između Srba i Albanaca. Umesto toga, oni dodatno produbljuju podele i otežavaju postizanje dogovora o važnim pitanjima koja se tiču budućnosti regiona. U središtu ovog problema je pitanje legitimiteta vlasti i reprezentacije srpske zajednice u institucijama na Kosovu.
U ovom kontekstu, bitno je napomenuti da se situacija na terenu često komplikuje različitim političkim i etničkim interesima. Srpska lista, kao najjača politička snaga među Srbima na Kosovu, insistira na tome da se poštuju njihova prava i da se omogući fer i ravnopravan pristup političkim procesima.
U poslednjem periodu, srpska zajednica na Kosovu suočava se sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske teškoće, bezbednosne pretnje i političku marginalizaciju. Ovakvi incidenti u parlamentu dodatno otežavaju već krhke odnose i mogu dovesti do novih napetosti.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je potrebno raditi na izgradnji poverenja i dijalogu između svih etničkih zajednica, kako bi se postigla stabilnost i mir na Kosovu i Metohiji. Samo kroz otvoren razgovor i saradnju mogu se prevazići nesporazumi i izgraditi bolja budućnost za sve građane ovog regiona.
Ova situacija predstavlja priliku za sve aktere da preispitaju svoje postupke i usmere se ka konstruktivnom dijalogu, kako bi se obezbedio održiv mir i prosperitet za sve narode koji žive na Kosovu.
