Infrastrukturna slika Srbije se ubrzano menja, a završetkom izgradnje novih tunela, zemlja će dobiti saobraćajnu mrežu koja će zadovoljiti najviše evropske standarde. Među najznačajnijim projektima su tuneli Laz, Munjino brdo, i najavljeni Iriški venac, čiji se završetak očekuje krajem 2025. godine.
Na Fruškogorskom koridoru, koji povezuje Novi Sad, Rumu i Šabac sa granicom Bosne i Hercegovine, radovi na tunelu Iriški venac su već u punom jeku. Sa dužinom od po 3.500 metara svake cevi, ovaj tunel će postati najduži u Srbiji. Do sada je iskopano 6.000 od ukupno 7.007 metara, što čini 85,2% potrebnog iskopa. Prema planu izvođača, završetak desne tunelske cevi se očekuje u oktobru 2025. godine, dok će leva cev biti probijena u novembru iste godine. Radovi se odvijaju 24 časa dnevno, angažovano je ukupno 245 radnika i 52 jedinice mehanizacije, a samo u noćnoj smeni radi oko 95 radnika. Tunel se probija na stacionaži 21+000, simbolično u čast poštanskog broja Novog Sada. Vrednost ugovora za izgradnju Fruškogorskog koridora iznosi 606 miliona evra.
Na deonici auto-puta od Pakovraća do Požege, tunel Laz je već završen, dok se završni radovi na tunelu Munjino brdo privode kraju. Tunel Laz, koji prolazi kroz planinu Jelicu, ima dve cevi, od kojih je jedna duga 2.700, a druga 2.900 metara. Tunel Munjino brdo će biti dugačak oko 2.800 metara. Planirano je da ova deonica auto-puta bude puštena u saobraćaj do Vidovdana 2025. godine, što će značajno skratiti putovanje ka zapadnoj Srbiji i Crnoj Gori.
Dok se novi tuneli ne otvore, titulu najdužeg tunela u Srbiji zadržava tunel Manajle, sa dužinom od 1.804 metra, koji se nalazi na južnom kraku Koridora 10, između Caričine doline i Vladičinog Hana. Na petom mestu po dužini nalazi se tunel Progon, koji meri 1.107 metara i nalazi se na obilaznici oko Dimitrovgrada, na istočnom kraku Koridora 10.
Ovi projekti predstavljaju veliki korak napred za Srbiju u smislu infrastrukture, a očekuje se da će doprinijeti poboljšanju saobraćaja i ekonomskog razvoja. Izgradnja tunela će omogućiti bržu i efikasniju povezanost između različitih delova zemlje, što će imati pozitivan uticaj na privredu i svakodnevni život građana. U narednim godinama, Srbija će, zahvaljujući ovim projektima, postati deo savremene evropske saobraćajne mreže, što će značiti i povećanje bezbednosti na putevima.
