Poštovanje je ključna komponenta međuljudskih odnosa, a često se zaboravlja da se ne gradi samo na osnovu titula ili moći. Umesto toga, ono se razvija u malim, gotovo neprimetnim trenucima. Ljudi nas pamte ne po velikim izjavama, već po načinu na koji se ponašamo u svakodnevnim situacijama. Kako ulazimo u prostoriju, kako odgovaramo na pitanja ili kako reagujemo na tišinu nakon što sagovornik završi rečenicu, sve su to trenuci koji oblikuju našu sliku u očima drugih.
Psiholozi nazivaju ove sitne radnje „mikroponašanjima“. To su jednostavni, ponovljivi gestovi koji jasno šalju poruku o našoj ličnosti. Prednost mikroponašanja je u tome što ne zahtevaju godine rada da bi se razvila; mogu se primenjivati odmah, a njihov efekat je dugotrajan. Ove radnje pomažu u izgradnji autoriteta bez agresije, poverenja bez forsiranja i poštovanja bez velikih reči.
Prvi korak ka izgradnji poštovanja je usporavanje pre nego što progovorimo. Kada uzmemo trenutak da duboko udahnemo, šaljemo signal smirenosti i samopouzdanja. „Neverbalna dominacija“, kako je nazivaju psiholozi, podrazumeva kontrolu nad sobom, a ne nad drugima. Usporeni pokreti i pažljivo birane reči doprinose stvaranju utiska promišljenosti i sigurnosti.
Jasno izražavanje namera na početku razgovora takođe može doprineti izgradnji poverenja. Kada kažemo nešto poput: „Moja namera je da razumem vaše probleme, a ne da vam nešto prodam“, odmah uklanjamo neizvesnost i otvaramo put za konstruktivan dijalog. Ova vrsta jasnoće daje nam kredibilitet koji je teško osporiti.
Umesto da žurimo da izrazimo svoje mišljenje, korisnije je postavljati prava pitanja. Pitanja poput „Koji problem zapravo pokušavamo da rešimo?“ ili „Kako bi ovo izgledalo kada bismo morali da odlučimo za pet minuta?“ pokazuju našu širinu razmišljanja i omogućavaju drugima da se izraze. Ljudi više poštuju one koji postavljaju pitanja nego one koji uvek imaju spreman odgovor.
Pouzdanost se ne meri samo velikim projektima, već i u malim stvarima. Dolazak nekoliko minuta ranije ili brzo odgovaranje na poruke šalje jasnu poruku o našoj ozbiljnosti. U svetu u kojem mnogi kasne i zaboravljaju obaveze, doslednost i tačnost postaju moćna oružja. Ljudi cene one koji se drže svojih reči i na njih se mogu osloniti.
Postavljanje jasnih granica je još jedan važan aspekt izgradnje poštovanja. Ne možemo svima reći „da“, niti to treba da radimo. Granice se ne moraju postavljati na hladan ili strog način; ljubazne i odlučne rečenice, kao što su „Ne mogu sada, ali mogu sutra u 14 h“ ili „Rado ću pomoći, ali hajde da se zadržimo na dva pitanja“, pokazuju da cenimo svoje vreme, ali i uvažavamo druge. Ljudi koji znaju da zaštite svoje granice, a pritom ostanu srdačni, uvek izazivaju poštovanje.
Završno, izgradnja poštovanja zahteva doslednost u malim svakodnevnim radnjama. Mikroponašanja, usporenost, jasna komunikacija, postavljanje pitanja, pouzdanost i postavljanje granica su ključni elementi koji čine razliku između onoga ko uliva poverenje i onoga ko se zaboravlja. Svako od nas može primeniti ove principe, a efekti će se vremenom pokazati u kvaliteti međuljudskih odnosa. Poštovanje se gradi korak po korak, kroz male, ali značajne promene u našem ponašanju.
