Mora da se odvojimo od svakodnevnog govora i prepoznamo značenja reči koje koristimo. Pesnici, kao čuvari jezika, imaju odgovornost da razumeju suštinu reči i da ih koriste s namerom. Ovaj pogled na poeziju izneo je Nenad Šaponja, pesnik i književni kritičar, prilikom dodeljivanja nagrade „Meša Selimović“ za najbolju knjigu u protekloj godini. Nagrada je, po 38. put, dodeljena uz podršku Ministarstva kulture, a Šaponja je osvojio priznanje za svoju zbirku poezije „Blizanac vremena“.
Zbirka je proglašena najboljom među više od 100 naslova, uključujući romane, knjige priča i eseje. U žiriju je bilo 50 članova, od kojih je 21 glasao za Šaponjinu knjigu. Ova zbirka, objavljena od strane novosadske izdavačke kuće „Prometej“, pokazuje duboku refleksiju i razumevanje jezika i poezije, te naglašava važnost reči u umetničkom izražavanju.
Nagradu, koja se sastoji od Povelje, reljefa sa likom Meše Selimovića i novčanog iznosa, uručio je Branislav Đorđević, urednik kulturne rubrike „Novosti“. Prilikom preuzimanja nagrade, Šaponja se osvrnuo na simboliku mesta gde je dodeljena nagrada — temelje nekadašnje Narodne biblioteke Srbije, koja je uništena tokom Drugog svetskog rata. On je izrazio nadu da će srpska kultura ponovo oživeti i da će poezija, koja se bavi suštinom ljudske prirode, doprineti tom procesu.
Književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov govorio je o Šaponjinoj zbirci, ističući njene metafizičke dimenzije i kompleksnost. On je podsetio da moderna poezija često koristi zagonetne i enigmatične izraze, a da je Šaponjina poezija duboko ukorenjena u duhovnoj literaturi i da nastoji da istraži tajne postojanja i bića. Motivika u njegovim pesmama, kao što su duša, vreme, voda i svetlost, prevazilaze egzistencijalne granice i otvaraju put ka dubljem razumevanju.
Šaponja, kao pesnik i esejista, prisutan je na srpskoj književnoj sceni više od tri decenije i autor je brojnih dela koja su prevođena na više jezika. Njegovi stihovi se odlikuju stilski savršenim izražavanjem i hermetičnošću. Pored toga, Šaponja je i lekar, magistar socijalne psihijatrije, a 2002. godine osnovao je izdavačku kuću „Agora“, koja je objavila više od 500 naslova.
O Šaponjinoj zbirci „Blizanac vremena“ govorio je i književni kritičar Jovan Pejčić, koji je izjavio da ova knjiga sadrži mnoštvo upitnih iskaza i pitanja bez odgovora. Po njemu, zbirka se sastoji od tri ciklusa, a svaki od njih postavlja određena pitanja koja su duboko filozofska. Ova dela istražuju teme bića, vremena, ljubavi i stvarnosti, stvarajući jedinstvenu umetničku viziju.
Svečanosti su prisustvovali i drugi pisci koji su prethodno osvojili nagradu „Meša Selimović“, uključujući Vladimira Pištala i Selimira Radulovića, kao i direktor Narodne biblioteke Srbije, Jasmina Ninkov, i mnogi drugi ugledni gosti.
Šaponja je kroz svoje reči podsetio prisutne na snagu poezije i njenu sposobnost da otkrije dublje istine o ljudskoj prirodi. U svetu koji često zanemaruje suštinske vrednosti, poezija ostaje svetionik koji osvetljava unutrašnje borbe i traganje za smislom. Kroz nagradu „Meša Selimović“, ne samo da se prepoznaje i nagrađuje talent, već se i podstiče dijalog o važnosti kulture i umetnosti u društvu.
U tom smislu, Šaponjina zbirka „Blizanac vremena“ nije samo književno delo, već i poziv na razmišljanje o značenju reči, poezije i mesta umetnosti u savremenom svetu.
