UGLEDNA nagrada „Jefimijin vez“ za najbolju knjigu poezije, objavljene u prošloj godini, nedavno je uručena Tanji Kragujević za zbirku „Kratka istorija trenutka“, u izdanju „Čigoje“. Ova nagrada se dodeljuje u čast pesnikinje Jefimije, a Tanja Kragujević (1946) je istaknuta i plodna pesnikinja koja je do sada objavila 25 zbirki poezije i dobila niz drugih priznanja, uključujući „Rade Drainac“, „Gračanička povelja“, „Desanka Maksimović“ i mnoge druge.
U svom delu, Kragujević se bavi temama koje su relevantne za savremenog čoveka, a njena poezija nudi dijalog sa čitaocem. Kako je istakla u razgovoru, poezija može da ponudi odgovore na pitanja koja se javljaju u zajedničkoj atmosferi savremenika. Ona naglašava kako trenutne situacije, kao što su brige i strahovi ljudi, postaju inspiracija za njene stihove. U pesmi „Nova godina“ iz nagrađene zbirke, ona prikazuje kompleksnost ljudskih emocija i iskustava.
Kragujević smatra da poezija nosi nasleđe prethodnih pesnika, ali i sopstvenog vremena. Njena prva zbirka poezije objavljena je pre skoro šest decenija, a ona primećuje da su neki elementi njenog pesničkog rukopisa ostali postojani kroz godine. U svom stvaralaštvu, ona se trudi da istražuje i razvija lirsku dubinu, ne gubeći pritom vezu sa stvarnošću.
U kontekstu savremenih društvenih problema, Kragujević komentariše i fenomen usamljenosti koji se širi u svetu. Ona ističe da je usamljenost često manifestacija straha od drugosti i nepoznatog, što može dovesti do samozaštitnog ponašanja. U ovom smislu, poezija može poslužiti kao sredstvo za prevazilaženje tih osećanja, nudeći ohrabrenje i povezanost s drugima.
Kragujević se takođe osvrće na proces nastanka svojih pesama, naglašavajući da to nije trenutna inspiracija, već često dugotrajan i pažljiv rad. Njeni stihovi nastaju iz dubokih razmišljanja i refleksija, često izazvanih knjigama koje čita. U tom smislu, njeno pisanje je rezultat promišljanja i pažnje prema svakodnevnom životu.
U svom radu kao književna kritičarka i esejistkinja, Kragujević se bavi i drugim značajnim pesnicima, što je dodatno obogatilo njeno stvaralaštvo. Njena urednička iskustva su joj omogućila da istražuje različite glasove u poeziji, pružajući joj širu perspektivu na umetnost. Ona ističe da ništa u stvaranju nije isključivo lično, već da se u poeziji često prepliću uticaji drugih stvaralaca.
Poezija, prema njenom mišljenju, danas ima isti smisao kao i u prošlosti. Ona predstavlja temelj ljudske civilizacije, izvor raznolikosti iskustava i utočište za različite perspektive. Kragujević veruje da poezija može da pomogne u razumevanju složenosti života i stvarnosti, čak i u vremenima kada se čini da su svi mostovi porušeni.
U njenoj najnovijoj zbirci „Još uvek“, ona se ponovo bavi temama uznemirenosti i stresa u savremenom svetu. U jednom od stihova, ona izražava zabrinutost zbog nedostatka uznemirenosti i priviknutosti na šokantna iskustva, naglašavajući potrebu za iznenađenjem i pobunom. Ova refleksija o trenutnom stanju društva i ljudskog postojanja daje dodatnu težinu njenim stihovima.
U zaključku, Tanja Kragujević ostaje značajan glas u savremenoj poeziji, čiji rad je obeležen bogatstvom emocija i dubokim razmišljanjima o ljudskom iskustvu. Njena nagrada „Jefimijin vez“ potvrđuje njen doprinos u svetu književnosti i njen značaj kao pesnikinje koja se bavi temama koje su univerzalne i relevantne za sve nas.
