Jedan penzioner iz Poljske pokazao je kako sistem povrata ambalaže može postati dodatni izvor prihoda. On i njegova supruga primaju penzije u iznosu od oko 80.000 dinara mesečno, a kako su njihova deca odrasla, penzioner se odlučio da prikupljanje flaša i limenki ne radi iz nužde, već iz preduzetničkog duha.
Tokom prošle nedelje, penzioner je od vraćanja ambalaže zaradio 220 zlota, što odgovara oko 6.000 dinara. U nekim periodima, uspevao je da zaradi i do 300 zlota, odnosno približno 8.100 dinara. Ovakvu zaradu postigao je dogovorom sa vlasnicima ugostiteljskih objekata koji organizuju svadbe, krštenja i druge proslave.
On je posetio nekoliko lokala i pitao vlasnike da li bi mogao da preuzima plastične flaše i limenke koje ostaju nakon proslava. Vlasnici tri lokala su pristali na njegov predlog, što mu je omogućilo da redovno prikuplja ambalažu. Najveću količinu ambalaže sakupio je nakon jedne svadbe, kada je prikupio 46 flaša. Na početku, zarada mu je bila skromna, jer je malo ambalaže imalo oznaku za depozit, no situacija se promenila kada je takva ambalaža postala zastupljenija.
Ovaj dogovor koristi i vlasnicima ugostiteljskih objekata, jer penzioner ne preuzima samo plastičnu ambalažu, već i staklene boce koje nemaju novčani povrat. Time im olakšava razvrstavanje i odlaganje otpada. Penzioner je objasnio da uzima i staklene boce, poput onih od ulja ili povrća, koje zatim odlaže u kontejnere za staklo. Ovakvim pristupom, vlasnici restorana su procenili da im se isplati.
U Beogradu, povrat ambalaže može se ostvariti putem reciklomat aparata koji su postavljeni na javnim mestima. U ove aparate se ubacuje neoštećena ambalaža, a za svaku vraćenu jedinicu korisnik dobija vaučer ili kredit, koji može iskoristiti za različite usluge, kao što su mobilni telefoni ili javni prevoz. Reciklomati prihvataju PET ambalažu, limenke, staklene boce i tetra pak ambalažu.
Ovaj primer pokazuje kako se reciklaža može pretvoriti u dodatni izvor prihoda, a istovremeno i doprinosi zaštiti životne sredine. Penzioner iz Poljske je inspiracija za sve one koji žele da pronađu kreativne načine za generisanje prihoda, čak i u penziji. Njegova priča takođe naglašava važnost saradnje između pojedinaca i preduzeća u očuvanju prirode i smanjenju otpada. Ovakvi primeri bi mogli poslužiti kao model za slične inicijative u drugim zemljama, uključujući Srbiju, gde je reciklaža i dalje u razvoju.
