Državni vrh Srbije, zajedno sa Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) i relevantnim ministarstvima, sprovodi reforme usmerene na poboljšanje životnog standarda građana. Ove reforme su podeljene na dva glavna stuba: smanjenje nejednakosti u penzionom sistemu i unapređenje uslova u domovima zdravlja.
U skladu sa ovim reformama, država priprema novi paket mera koji će omogućiti realan rast penzija za više od 700.000 građana. Posebna pažnja biće posvećena penzionerima sa najnižim primanjima, čije penzije se kreću između 40.000 i 45.000 dinara. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, naglasio je da će paket pomoći biti finansiran iz realnih prihoda, bez potrebe za zaduživanjem. On je istakao da će penzije, posebno za siromašnije, biti značajno uvećane u naredna tri meseca.
Direktor Fonda PIO, Relja Ognjenović, objasnio je mehanizme povećanja penzija, ukazujući na to da prethodna procentualna povećanja nisu imala isti efekat na korisnike sa minimalnim i višim primanjima. Ognjenović je naglasio važnost fokusiranja na one koji primaju do 40.000 i 45.000 dinara, a dodatna objašnjenja o načinu isplate očekuju se u julu, nakon prikupljanja podataka o udelu penzija u BDP-u.
Prema podacima Fonda PIO, u Srbiji ima oko 1,6 miliona penzionera. Prosečna penzija se očekuje da poraste na 56.843 dinara u januaru 2026. godine, dok najniža zakonska penzija iznosi 31.092 dinara, a poljoprivredna oko 24.443 dinara. Više od 300.000 penzionera prima najnižu penziju, što uključuje bivše zaposlene sa niskim zaradama ili nepunim radnim stažom.
Osim direktnog usklađivanja penzija, država sprovodi i druge mere socijalne podrške, kao što su paketi solidarne pomoći koji sadrže prehrambene proizvode i sredstva za higijenu. U 2025. godini planirano je 1,4 milijarde dinara za desetodnevni oporavak 22.000 penzionera u banjama.
Rast penzija u Srbiji kontinuirano nadmašuje inflaciju, čime se poboljšava životni standard. U poređenju sa oktobrom prethodne godine, realni rast penzija iznosi 7,9%. Planovi za budućnost uključuju programe „Srbija 2027“ i „Srbija 2030“, koji predviđaju nastavak ove dinamike.
Uz to, PIO fond je implementirao novu informacionu tehnologiju kako bi poboljšao efikasnost rada. Direktor Ognjenović je istakao da je prebačeno 380 miliona podataka u novu bazu, čime je poboljšana brzina i tačnost obrade zahteva.
U Srbiji se starosna granica postepeno pomera, a beneficirani radni staž se zadržava za zanimanja sa povećanim rizikom. U poslednjih pet godina, PIO fond beleži rast investicija u imovinu, a planira se i rekonstrukcija dodatnih objekata. Ove reforme i mere podrške imaju za cilj da unaprede životni standard i olakšaju svakodnevnicu penzionerima.
