Danski parlament nedavno je usvojio zakon koji podiže starosnu granicu za penzionisanje na 70 godina do 2040. godine, što će učiniti Dansku zemljom s najvišom starosnom granicom u Evropi. S obzirom na trenutnu starosnu granicu od 67 godina, Danska se pridružuje trendu mnogih evropskih zemalja koje su poslednjih godina povećale starosnu granicu kako bi se prilagodile dužem životnom veku i rešile probleme sa budžetskim deficitima.
Prema informacijama iz „Glasa osiguranika“, glasila Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, starosna granica za penzionisanje u Danskoj je do sada bila povezana sa očekivanim životnim vekom, a revidira se svake pet godina. Očekuje se da će se starosna granica povećati na 68 godina do 2030. godine, 69 godina do 2035. godine, a konačno na 70 godina za sve koji su rođeni nakon 31. decembra 1970. godine.
U Evropi, starosne granice za penzionisanje variraju. Bugarska, Grčka, Italija, Holandija, Norveška i Island imaju granicu od 67 godina, dok većina zemalja Evropske unije još uvek omogućava penzionisanje sa 65 godina. Prosečna starosna granica u EU iznosi 64,7 godina za muškarce i 63,8 godina za žene. Prema procenama OECD-a, očekuje se da će do 2060. godine starosna granica u Evropi dostići 67 godina, dok će u nekim zemljama biti i viša od 70 godina.
Iako se Danska ističe sa svojom novom zakonskom odredbom, Turska se izdvaja kao značajan izuzetak, jer žene odlaze u penziju sa 49 godina, a muškarci sa 52 godine. Ova razlika u starosnim granicama ukazuje na različite pristupe penzionim sistemima širom Evrope.
Italija, koja se suočava sa visokim javnim rashodima za penzije, takođe planira reforme. Nacionalni institut za socijalno osiguranje procenjuje da će javni rashodi za penzije do 2025. godine dostići 289,35 milijardi evra, što čini 15,3% BDP-a. Italijanska vlada razmatra reforme koje bi mogle početi da se primenjuju već 2026. godine.
U Nemačkoj, starenje populacije predstavlja izazov za penzijski sistem, s obzirom na to da se broj aktivnih radnika smanjuje. Nova ministarka rada predlaže uključivanje drugih kategorija u finansiranje penzijskog sistema, kako bi se suočili s opadajućim odnosima između radnika i penzionera.
Luksemburg se takođe suočava sa problemima u vezi s penzijama, a sindikati se protive brzim reformama. U Srbiji je trenutna starosna granica za penzionisanje 63 godine i 10 meseci za žene i 65 godina za muškarce, a planira se postepeno povećanje te granice.
Danska reforma predstavlja važan korak u adaptaciji penzionih sistema prema demografskim promenama i potrebama tržišta, ali i izazov za mnoge druge evropske zemlje koje se suočavaju sa sličnim pitanjima.
