Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus“, nedavno je govorio o predstojećim jesenjim izborima u Srbiji, naglašavajući izazove i očekivanja koja prate ovaj politički događaj. U razgovoru za „Blic“ TV, Pejić je istakao da održavanje izbora u različitim mesecima može uticati na rezultate, ali je upozorio da ozbiljni političari ne bi trebali da se oslanjaju na to kao na faktore koji će odlučiti ishod izbora.
Prema njegovim rečima, svaka stranka mora biti spremna za različite situacije, jer se podrška birača može menjati. „Na četrdesetak posto podrške, kao što imamo i za vlast i za opoziciju, imate različite ciljne grupe. Svi moraju biti svesni da vreme izbora ne bi trebalo da bude izgovor za neuspeh“, rekao je Pejić. On je takođe naglasio da ne postoji „prečica“ do političkog uspeha, već se mora raditi na stvaranju poverenja među biračima.
Govoreći o istraživanju koje je sproveo „Blic“, Pejić je naveo da bi pet političkih opcija mogle preći cenzus od tri posto, uključujući Srpsku naprednu stranku (SNS), Studentsku listu, proevropsku opoziciju, Socijalističku partiju Srbije i listu doktora Branimira Nestorovića. Ipak, izrazio je očekivanje da bi još neka stranka mogla preći taj prag, što bi moglo doneti iznenađenja na izborima.
„Uvek se desi nešto neočekivano. Karić je najavio svoju listu, a on ima pobednički mentalitet. Videćemo s kim će izaći, da li će se udružiti s nekim ili ići sam“, istakao je Pejić, dodajući da se ne može isključiti mogućnost pregrupisavanja i formiranja novih koalicija.
Pejić je takođe naglasio da je proevropskoj i tradicionalnoj opoziciji nedostajalo političke hrabrosti da se bolje organizuje i da izgradi zajednički front. „Mislim da mogu da nađu zajednički jezik sa studentima. Možda čak budu i na zajedničkoj listi, ali ako ne budu, ne treba im taj politički mazohizam“, rekao je Pejić.
Osvrćući se na jesenje izbore, Pejić je ukazao na to da bi ovaj termin mogao predstavljati izazov i za vlast i za opoziciju. Održavanje izbora u jesen može otežati situaciju za Studentsku listu i druge protivnike vlasti, koji trenutno nisu dovoljno strukturirani. „Ono što za vlast nije dobro je da se opozicija homogenizuje i da ide ka nekoj referendumskoj atmosferi“, dodao je.
U istraživanjima javnog mnjenja, Pejić je primetio da dominira reč „normalnost“, što ukazuje na to čemu građani teže. „Ranije smo imali stabilnost kao ključnu reč, ali sada je to normalnost. Ljudi žele da vide, čuju i žive u normalnim okolnostima“, istakao je Pejić.
Prema njegovim rečima, postoje različiti interesi među biračima, a političke stranke moraju biti svesne tih razlika. „Oni koji su skloni svađi i razdoru, teško će se ujediniti. Različite ideje i ubeđenja dovode do podele“, zaključio je Pejić.
U svetlu predstojećih izbora, očigledno je da političke stranke moraju raditi na jačanju svoje organizacije i strategije, kako bi se suočile s izazovima koje donosi jesenja atmosfera i ekonomski pritisci. U ovom trenutku, od ključne je važnosti da se opozicija homogenizuje i da pronađe načine da privuče birače, dok vlast treba da bude spremna na moguće promene u odnosima sa građanima. S obzirom na sve te faktore, predstojeći izbori u Srbiji mogli bi doneti značajne promene na političkoj sceni.
