Drama savremenog američkog dramskog pisca Džefrija Hačera, „Jedan Pikaso“, biće izvedena 2. juna na Sceni „Petar Kralj“ Ateljea 212, i to jubilarni pedeseti put. Ova predstava je režirana od strane nedavno preminulog Erola Kadića, čija je umetnost ostavila dubok trag na srpskoj pozorišnoj sceni.
Radnja komada smeštena je u okupirani Pariz 1941. godine, u vreme kada su umetnost i sloboda izražavanja bile ozbiljno ugrožene. Džefrij Hačer, kroz ovaj komad, koristi poznate biografske podatke iz života Pabla Pikasa, jednog od najvažnijih umetnika 20. veka, kao i stvarne događaje iz perioda Drugog svetskog rata. Tako on otvara prostor za uzbudljivu spekulaciju o mogućem susretu između ovog poznatog umetnika i predstavnika nacističkog režima, ovde predstavljene kroz lik Gospođice Fišer, koja je obrazovana i privlačna žena.
U središtu drame je pitanje položaja umetnika u teškim vremenima. Pikasov život u okupiranom Parizu služi kao pozadina za istraživanje složenih odnosa između umetnosti i rata, stvaranja i cenzure. Hačer se bavi pitanjima kako umetnici reaguju na ratne okolnosti i kako njihovo stvaralaštvo može biti oblikovano ili čak sputavano od strane vlasti. Ova tema je veoma relevantna i danas, kada se umetnost često suočava s izazovima slobode izražavanja.
Glavne uloge u predstavi igraju Tihomir Stanić kao Pikas i Sofija Juričan kao Gospođica Fišer. Njihova interpretacija likova je ključna za prenošenje emocija i napetosti koje se javljaju tokom drame. Uloga Pikasa, kao umetnika koji se suočava s vlastitim demonima i spoljnim pritiscima, zahteva duboku psihološku analizu i sposobnost da se prenese kompleksnost ovog umetnika koji je često bio u sukobu sa vlastima.
Gospođica Fišer, kao predstavnica nacističkog režima, predstavlja izazov za Pikasa. Njihov susret nije samo lični, već i simboličan, jer predstavlja sukob između umetnosti i totalitarizma. Kroz njihov dijalog, Hačer istražuje kako se umetnost može koristiti kao sredstvo otpora, ali i kako može biti manipulirana za propagandu.
Predstava „Jedan Pikaso“ ne samo da istražuje život jednog od najpoznatijih umetnika u istoriji, već i šire teme koje su univerzalne i koje se tiču svih nas. Kako umetnici pronalaze svoj glas u svetu koji često ne želi da ih čuje? Kako se umetnost može boriti protiv cenzure i represije? Ova pitanja su centralna za razumevanje ne samo Pikasa, već i svih umetnika koji su ikada živeli u teškim vremenima.
Atelje 212, kao prostor za umetničko izražavanje i eksperimentisanje, pruža idealnu platformu za ovakvu vrstu drame. Njihova posvećenost kvalitetnoj produkciji i važnim temama čini ih jednim od najznačajnijih pozorišta u Srbiji. Jubilarna izvedba „Jedan Pikaso“ je prilika da se publici ponovo predstavi ova važna tema i da se podstakne diskusija o ulozi umetnosti u društvu.
Uprkos teškim okolnostima u kojima se radnja odvija, predstava ima potencijal da inspiriše publiku da razmišlja o vlastitom odnosu prema umetnosti i slobodi. Umetnost može biti svetionik nade u mračnim vremenima, a „Jedan Pikaso“ to savršeno ilustruje.
Pored umetničkih i tematskih vrednosti, ovo je i prilika da se oda počast Erolu Kadiću, čija je vizija i strast prema pozorištu ostavila značajan pečat. Njegov rad će se pamtiti i kroz ovu predstavu, koja nastavlja da izaziva misli i osećanja kod gledalaca. „Jedan Pikaso“ ne može da se posmatra samo kao komad o umetniku, već i kao refleksija o našem svetu i izazovima sa kojima se suočavamo.
