Pčelarstvo u Banatu, posebno u Kikindi, ima dugu tradiciju i značajnu ulogu u lokalnoj ekonomiji. Suncokret, koji cveta u julu, predstavlja ključnu pašu za pčele i jedan je od najvažnijih izvora meda za pčelare u ovom regionu. Med od suncokreta je poznat po svojoj kvaliteti i karakteristikama koje ga čine jednim od najcenjenijih medova, odmah iza heljdinog meda. U Kikindi, pčelari smatraju da je neophodno zaštititi suncokretov med kao proizvod sa određenog geografskog porekla.
Inicijativa za zaštitu suncokretovog meda postoji već neko vreme, a ponovo je istaknuta na „Pčelarskim danima suncokreta 2025“, održanim u Kikindi. Proizvođač meda Robert Gorča, koji se pčelarstvom bavi već 13 godina i trenutno ima 110 košnica, naglašava da se med od suncokreta vrca nakon meda od uljane repice, krajem jula i početkom avgusta. On ističe da je suncokretov med specifičan i veoma zdrav, sa žutom bojom, jakim mirisom i karamelastim ukusom. Ovaj med se brzo kristališe, što je znak njegove prirodnosti.
Gorča ukazuje na to da je cena suncokretovog meda pristupačnija od bagremovog, što ga čini popularnim među potrošačima, ali i potencijalno ugroženim od strane falsifikata na tržištu. Saša Čolak, iskusni pčelar iz Banatskog Velikog Sela, deli slične stavove. On naglašava da je suncokretov med, iako vrlo tražen, često cenovno potcenjen u odnosu na njegov kvalitet. U drugim zemljama, kao što je Francuska, suncokretov med se smatra visokosortnim i skupim proizvodom, dok kod nas ima suprotnu percepciju.
Čolak, koji trenutno ima oko stotinjak košnica, započeo je ovu sezonu sa teškim gubicima, kada je sa 280 košnica pao na svega pet. Ipak, uspeo je da se oporavi i sada beleži odlične prinose. Oporavak mu donosi polovinu nekadašnjeg broja košnica, ali na njegovoj lokaciji suncokret je izvanredan, a paša se pokazuje kao vrlo uspešna. Kako navodi, prinos meda mogao bi biti najbolji u poslednjoj deceniji, sa slabijim zajednicama koje daju oko 20 kilograma po košnici, dok jače zajednice mogu generisati čak 60 kilograma.
U Kikindi postoji oko 200 registrovanih pčelarskih gazdinstava, a procenjuje se da ima još toliko neregistrovanih, što ukupno čini oko 12.000 košnica. Pčelari savetuju potrošače da med kupuju direktno od njih, kako bi bili sigurni da koriste pravi prirodni proizvod. Ova praksa ne samo da podržava lokalnu ekonomiju, već i osigurava kvalitet meda koji se konzumira.
Zdravstvene koristi pčelinjih proizvoda, posebno meda, dobro su poznate. Med od suncokreta sadrži visok udeo polena, propolisa, minerala i drugih korisnih sastojaka, što ga čini izuzetno zdravim izborom. Osim što je izvor brze energije, med takođe može pomoći u jačanju imunološkog sistema i delovati kao prirodni antibiotik.
Pčelari iz Kikinde i okolnih oblasti nastavljaju da se bore za priznavanje suncokretovog meda kao proizvoda od značaja, kako bi osigurali bolju cenu i zaštitu od falsifikata. Njihova strast prema pčelarstvu i želja za očuvanjem tradicije i kvaliteta proizvoda mogu doprineti jačanju pčelarstva u ovom delu Srbije.
U zaključku, budućnost suncokretovog meda u Banatu izgleda svetlo, uz podršku lokalnih pčelara koji se bore za njegovu zaštitu i promociju. Kako se sve više potrošača okreće prirodnim i lokalnim proizvodima, suncokretov med ima potencijal da postane još cenjeniji i traženiji, čime će se dodatno unaprediti pčelarstvo u Kikindi i šire.
