Uroš Piper, novinar i analitičar, na svom profilu na društvenoj mreži „Iks“ povukao je paralelu između nedavne tragedije u Švajcarskoj i sličnih događaja u Srbiji. Ove usporedbe osvetljavaju razlike u reakcijama vlasti, opozicije i medija na tragedije koje su pogodile obe zemlje.
Piper je započeo svoju analizu ističući da je pet dana nakon tragedije u Švajcarskoj, koja je potresla celu zemlju, održano tri konferencije za novinare od strane tužilaštva. Na tim konferencijama javnost je redovno obaveštavana o napretku istrage. U kontrastu s tim, u Srbiji, tužilaštvo na čelu sa Mladenom Nenadićem i Zagorkom Dolovac nije se oglasilo ni jednom rečju, ostavljajući javnost bez informacija o događajima koji su uzburkali Novi Sad.
U drugom delu svoje analize, Piper se osvrnuo na reakcije opozicije. Dok je u Švajcarskoj najveća opoziciona stranka, Zelena partija, pokazala odgovornost i nisu zloupotrebili tragediju u Kran Montani, u Srbiji je situacija bila drastično drugačija. Opozicija i protestanti su iskoristili tragediju za političke poene, ističući parole poput „ili mi, ili oni“ i „idemo do kraja“. Ove poruke su bile praćene nasilnim demonstracijama, uključujući i rušenje gradske kuće u Novom Sadu.
Piper dalje ukazuje na medijsku pokrivenost. U Švajcarskoj, ugledna novina Neue Zürcher Zeitung, poznata po svom kritičkom odnosu prema vlastima, nije pokrenula medijski linč protiv predstavnika vlasti. Umesto toga, izveštavali su o tragediji s poštovanjem, ostavljajući pravosudnim organima da donesu konačne odluke. S druge strane, u Srbiji su neki mediji, kao što su N1 i Nova S, potpisali „gebelsovski“ medijski linč, sa ciljem smene aktuelne vlasti i izazivanja nemira sličnih onima u Ukrajini 2014. godine.
U zaključku, Piper se jasno obratio opoziciji i protestantima, napominjući da su njihovi pokušaji da izazovu „Majdan 2“ propali. Istakao je da su građani Srbije jasno izrazili svoje neslaganje s ovim pokušajima i da će im to ponovo reći na predstojećim izborima.
Ovo poređenje između Švajcarske i Srbije otvara važne diskusije o načinu na koji se različite države suočavaju s kriznim situacijama i kako političke stranke i mediji reaguju na tragedije. U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje o odgovornosti vlasti, opozicije i medija u oblikovanju javnog mnjenja i u obezbeđivanju informacija građanima.
U ovom trenutku, Srbija se suočava sa izazovima koji zahtevaju ozbiljnu analizu i promišljanje o tome kako dalje. Piperov osvrt na situaciju može poslužiti kao podsticaj za dublju diskusiju o etici u novinarstvu, političkoj odgovornosti i ulozi medija u demokratiji.
U zaključku, razlike između ovih dvaju pristupa ukazuju na to koliko je važno da se u teškim vremenima pokaže odgovornost, kako od strane vlasti, tako i od strane opozicije i medija. U Srbiji, građani očekuju transparentnost, odgovornost i istinu, a ne manipulaciju i političko profitiranje na račun ljudske patnje.
