Iako pametne naočare još uvek nisu potpuno zabranjene ni u jednoj zemlji, sve veći broj država počinje da razmatra mogućnost njihovog ograničavanja. Glavni razlog za zabrinutost je mogućnost narušavanja privatnosti, posebno zbog ugrađenih kamera koje mogu snimati ljude bez njihovog znanja. Ova tehnologija se sve više koristi, ali sa sobom nosi i pitanja o etici i pravima na privatnost.
Privatni sektor takođe reaguje na pojavu pametnih naočara. Pojedine kompanije i organizatori događaja odlučili su da ograniče ili potpuno zabrane korišćenje ovih uređaja tokom konferencija i javnih okupljanja. Ova praksa bi mogla postati sve češća u budućnosti, jer se sve više ljudi oseća nelagodno zbog mogućnosti da budu snimani bez svog pristanka. Za korisnike koji već poseduju pametne naočare, to može značiti sve veći broj mesta gde njihova upotreba neće biti dozvoljena. Potencijalni kupci će možda morati da razmotre i moguće promene propisa pre nego što se odluče za kupovinu ovih uređaja.
Evropski odbor za zaštitu podataka trenutno radi na posebnom izveštaju koji bi trebao da ponudi smernice za postupanje sa pametnim naočarima. Dok se na nivou Evropske unije razmatraju moguća zajednička pravila, pojedine članice, poput Nemačke, već samostalno analiziraju rizike koje ovi uređaji donose. U Nemačkoj su stručnjaci za zaštitu podataka upozorili da bi naočare opremljene kamerama mogle doći pod udar postojećih zakona koji se odnose na skrivene uređaje za snimanje. Takva regulativa bi mogla poslužiti kao osnova za buduća ograničenja njihove upotrebe.
Slična pitanja otvorena su i u drugim evropskim zemljama. U Holandiji, organizacije koje se bave zaštitom digitalnih prava izrazile su zabrinutost zbog mogućnosti da ljudi budu snimani bez saglasnosti. Francuski regulator za privatnost, CNIL, ukazao je na potencijalne opasnosti po zaštitu ličnih podataka građana. Ove zabrinutosti ukazuju na potrebu za jasno definisanim pravilima koja će regulisati korišćenje pametnih naočara.
Iako su konkretne zabrane pametnih naočara još uvek retke, deo stručnjaka smatra da bi se situacija mogla promeniti ukoliko proizvođači ne pronađu načine da unaprede zaštitu privatnosti. Buduća pravila bi mogla zavisiti od toga koliko će hardverska rešenja odgovoriti na postojeće probleme. Najveća zabrinutost se odnosi na ljude koji ne koriste ove uređaje, ali se mogu naći u kadru bez svog znanja. Pametne naočare mogu delovati manje uočljivo od klasičnih kamera, što dodatno otežava mogućnost da osoba primeti da je snimana.
Jedno od mogućih rešenja moglo bi biti uvođenje jasnijih signala tokom snimanja, poput vidljivih svetlosnih oznaka ili zvučnih upozorenja, koji bi prolaznicima dali do znanja da je uređaj aktivan. Takve promene mogle bi biti ključne za prihvatanje pametnih naočara u širem društvu. Kroz sve ove diskusije, jasno je da je zaštita privatnosti jedan od najvažnijih aspekata koji treba uzeti u obzir kada se govori o razvoju i upotrebi pametnih naočara.
S obzirom na rastuću zabrinutost oko privatnosti i bezbednosti, kao i na sve veće regulative koje se razmatraju, budućnost pametnih naočara ostaje neizvesna. Potrebno je pronaći ravnotežu između inovacije u tehnologiji i zaštite osnovnih ljudskih prava. Uloga zakonodavaca, proizvođača i korisnika biće ključna u oblikovanju budućnosti ove tehnologije i njenog prihvatanja u društvu.
