Pravoslavni vernici širom sveta danas, 6. januara, obeležavaju Badnji dan, koji je poslednji dan božićnog posta i označava pripreme za proslavu Božića, rođenja Isusa Hrista. Ovaj dan je posebno značajan za vernike koji Božić slave po julijanskom kalendaru.
U Hramu Svetog Save u Beogradu, jutros u 7:30 časova, započela je služba jutrenja, nakon koje je usledila Sveta Arhijerejska liturgija. Na Badnji dan se u pravoslavnim hramovima služe različite liturgije, a jedan od najvažnijih rituala je paljenje badnjaka, koje se tradicionalno obeležava u večernjim satima.
Osvećenje badnjaka i praznično bdenije u Hramu Svetog Save zakazani su za 16 časova, dok će Arhijerejska božićna liturgija početi u ponoć. Ova liturgija je centralni deo proslave Božića i biće održana i sutra, 7. januara, u 00:00 časova, kao i u 9:00 sati. Praznično bdenije planirano je za 17:00 časova.
Naredni dani Božića takođe će biti obeleženi liturgijama. Na drugi dan, 8. januara, biće služena Sveta liturgija u 9:00 sati, a praznično bdenije u 17:00 sati. Treći dan, 9. januara, takođe počinje Svetom liturgijom u 9:00 sati.
Simbolika badnjaka ima duboko značenje za pravoslavne vernike. On predstavlja drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u pećini kada se Isus rodio. Badnjak takođe nagoveštava drvo Krsta Hristovog. Paljenjem badnjaka vernici potvrđuju svoje odricanje od paganskog boga Badnje, čiji je kip bio napravljen od drveta. Ovim činom, Srbi su, primivši hrišćanstvo, simbolično odbacili svoje stare običaje uoči dana kada se novi Bog rodio.
Badnji dan i Božić su vreme okupljanja porodica, razmene poklona i slavljenja. Ovi praznici su prilika za vernike da se okupe u svojim crkvama, mole se i učestvuju u liturgijama koje ih podsećaju na važnost vere i zajedništva.
U mnogim domaćinstvima, pripreme za Badnji dan počinju danima ranije. Vernici se trude da obezbede sve potrebne namirnice za prazničnu trpezu, koja se obično sastoji od posta, kako bi se ispoštovala tradicija. Pored paljenja badnjaka, mnogi domaćini priređuju i druge običaje, poput sečenja i ukrašavanja badnjaka, koji se često donosi iz šume.
Badnji dan je i vreme kada se vernici podsećaju na važnost porodice i zajednice. Ovaj dan se često provodi u krugu najbližih, gde se dele priče, sećanja i tradicije koje se prenose s kolena na koleno. U mnogim porodicama, okupljanje na Badnji dan postaje prilika za jačanje porodičnih veza i obnovu običaja koji su se možda izgubili tokom godine.
Na kraju, Badnji dan i proslava Božića su vreme radosti, nade i ljubavi. Vernici se okupljaju kako bi proslavili rođenje Isusa Hrista, a svaka liturgija, svako paljenje badnjaka i svaka porodična tradicija doprinose dubljem razumevanju i proživljavanju ovih svetih dana. U duhu zajedništva i vere, pravoslavni vernici širom sveta obeležavaju ovaj značajan trenutak, čime se nastavlja tradicija koja traje vekovima.
