Savet za regionalnu saradnju je danas objavio alarmantne podatke o zaposlenosti u regionu, naglašavajući da je došlo do opadanja od 15 odsto. Ova situacija je posebno teško pogodila mlade, čija je nezaposlenost porasla za čak 27 odsto. Prema izveštaju, broj nezaposlenih mladih dostigao je skoro 800.000, dok je nezaposlenost među ženama dostigla zabrinjavajućih 53 odsto. Ovi podaci su deo autorskog teksta generalne sekretarke Saveta Majlinde Bregu i njene zamenice Tanje Miščević, koji prikazuje ozbiljnost trenutne situacije na tržištu rada.
U analizi ulaganja u zdravstvo, Bregu i Miščević navode da se troškovi kreću između 2,9 i 5,4 odsto BDP-a, što je znatno ispod sedam procenata proseka Evropske unije. Ova nedovoljna ulaganja dovela su do toga da na Zapadnom Balkanu postoji samo 2,3 doktora na 1.000 građana, dok je prosek u EU 3,7 doktora. Ovi podaci ukazuju na ozbiljne probleme u zdravstvenom sistemu, koji je dodatno opterećen tokom pandemije.
U Republici Srpskoj, situacija se takođe pogoršava. U poslednja 24 sata zabeleženo je 129 novozaraženih, što ukazuje na dalji rast broja zaraženih tokom pandemije. Ova situacija dodatno otežava već prisutne ekonomske izazove. Hrvatska se suočava sa drugim talasom pandemije, a vojska je primorana da postavi šatore ispred bolnica kako bi pomogla u lečenju pacijenata. Uvedene su i kazne za one koji se ne pridržavaju propisanih mera, što dodatno ukazuje na ozbiljnost trenutne situacije.
S obzirom na sve veće izazove, analitičari ukazuju na to da će Zapadni Balkan doživeti najgoru recesiju u poslednje dve decenije. Bregu i Miščević ističu da su posledice zajedničkog neprijatelja, odnosno pandemije, već očigledne. Ove posledice su vidljive širom sveta, ali su posebno izražene u regionu Zapadnog Balkana, koji se suočava sa ozbiljnim ekonomskim i društvenim nedostacima u poređenju sa evropskim susedima.
Predviđanja stručnjaka ukazuju na to da će regionalni ekonomski rast pasti na -5,1 odsto. U drugom kvartalu ove godine, pad BDP-a je bio ogroman, u nekim slučajevima čak i do -20 odsto, što se može pripisati kolapsu turizma, koji je jedan od najugroženijih sektora tokom pandemije. Ipak, postoje naznake da bi se rast u regionu mogao oporaviti i dostići 3,4 odsto do 2021. godine, što pruža određenu nadu za budućnost.
Ova ekonomija se suočava sa nizom izazova, a nezaposlenost mladih i žena naglašava potrebu za hitnim reformama i strategijama koje će podržati oporavak tržišta rada. Ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i druge sektore su od suštinskog značaja za obezbeđivanje dugoročne stabilnosti i rasta. U tom smislu, važno je da vlade, međunarodne organizacije i privatni sektor rade zajedno kako bi se razvile efikasne politike koje će podržati najugroženije grupe u društvu.
U svetlu ovih izazova, budućnost Zapadnog Balkana zahteva pažljivo promišljanje i strategije koje će osigurati održiv ekonomski rast, povećanje zaposlenosti i poboljšanje kvaliteta života svih građana. Samo kroz zajednički rad i posvećenost možemo se suočiti sa ovim teškim vremenima i izgraditi bolju budućnost za sve.
